У саопштењу се наводи да је Ардалић из Смилчића, општина Бенковац, а Момчиловић је из Личке Јесенице, општина Огулин у Хрватској, као и да су њихови посмртни остаци ексхумирани на гробљу у Книну и Личкој Јесеници.

„Веритас“ напомиње да је, због залагања за принцип да свака жртва, без обзира којој је страни за живота припадала, мора имати име које се мора јавно навести и када се идентификују и сахрањују посмртни остаци, објавио основне личне податке, околности, начин, вријеме и мјесто страдања и сахране идентификованих жртава.

Бранка Ардалића је акција „Олуја“ затекла у родном Смилчићу, пошто је остао код куће, након што је његова породица отишла, а први глас о његовом страдању добила је путем невладине организације „Далматински одбор солидарности“, која је у децембру 1995. објавила листу покопаних Срба на Книнском гробљу, на којем се нашло и Бранково име.

Жртве „Олује“ покопане на Книнском гробљу, њих 301, ексхумиране су 2001. године, а међу њима су и посмртни остаци Ардалића.

На идентификацију се дуго чекало због тога што су чланови његове породице тек ове године дали крв за ДНК анализу.

Породица ће Ардалића сахранити у родном Смилчићу гдје им се налази стара породична гробница, навели су из „Веритаса“.

Другу жртву Николу Момчиловића „Олуја“ је затекла на положају у близини родног села, гдје је вјероватно и страдао првог дана акције.

Његови саборци и комшије, Симо Момчиловић и имењак Никола Момчиловић, који су са њим били на положају, завршили су у заробљеништву, одакле је Симо пуштен у децембру исте године, а Никола је осуђен на осам година затвора због кривичног дјела ратног злочина, коју је издржавао у затвору Лепоглава.

Николини посмртни остаци су били покопани на локалном гробљу у Личкој Јесеници, одакле су ексхумирани у октобру 2018. године.

Породица ће Николу Момчиловића сахранити у родној Личкој Јесеници гдје имају породичну гробницу.

„Веритас“ напомиње да је у задњих 20 година из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији самих породица, ексхумирано укупно 1.633 посмртна остатка Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине.

То укључује и оне који су са њима живјели и ратовали на њиховој страни, од којих су до сада идентификовани посмртни остаци 1.253 лица, док их још 380 чека на идентификацију.

Тренутно се на „Веритасовом“ списку несталих налази 1.570 особа чије судбине још нису расвијетљене, међу којима је 1.126 или 72 одсто цивила и 442 /28 одсто/ жена.

Највише их је нестало у посљедњој ратној години – 794 /51 одсто/, а затим у првој – 609 /39 одсто/.

Из „Веритаса“ истичу да тренутно располажу подацима за више десетина познатих мјеста укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком „непознат“, који и 26 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију.