Кроз први дјечији логор на подручју тадашње Независне Државе Хрватске /НДХ/ у Сиску прошло је око 6.000 дјеце, а од глади и болести умрло је њих око 1.200 у доби од неколико мјесеци до 10 година, рекао је данас предсједник Српског народног вијећа /СНВ/ Милорад Пуповац.

Милорад Пуповац

Он каже да би број страдале дјеце у усташком логору сигурно био и већи да није било људи који су били већи од зла које је у то вријеме владало људима, попут Диане Будисављевић, медицинских сестара, чланова Црвеног крста, људи из „Каритаса“ Загребачке надбискупије.

– Они су покушали ту страхоту раздвајања дјеце од мајки и жена од мужева да умање. Они су злочин учинили мањим – рекао је Пуповац на комеморацији у сисачком Парку „Диане Будисављевић“ за жртве дјечијег усташког логора у Сиску.

Он је навео да су и многи грађани Сиска, али и Загрепчани примили дјецу и спасили им живот.

– Због тога морамо исказати посебну захвалност онима који су се изложили великом ризику, не само презира, него и опасности за њихове животе. Они су учинили оно што други који су требали нису хтјели – истакао је Пуповац.

Он је поручио да би ово мјесто требало постати мјесто окупљања да се покаже да се треба издићи изнад зла кроз које су прошла настрадала дјеца.

Уз представнике Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине града Сиска, као организатора, комеморацији и парастосу присуствовали су сисачко-мославачки дожупан Мирјана Олујић, градоначелник Сиска Кристина Икић Баничек, представници Амбасаде Србије, неколико преживјелих логораша и други.

Парастос за невине дјечије жртве, у присуству представница Сестринства Манастира Јасеновац, служио је сисачки парох Весенин Ристић.

Усташки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици и налазио се под контролом Усташке надзорне службе.

У свом саставу имао је и посебан дјечији логор, највећи те врсте у НДХ, који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглице“.

Од 3. августа 1942. до 8. јануара 1943. у Сиску је било заточено 6.693 дјечака и дјевојчица, Срба са Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.

Упркос акцији Диане Будисављевић, свакодневно је у логору умирало од 30 до 40 дјеце.