Прије тачно 204 године у Радовањском лугу на спавању је убијен вожд Првог српског устанка Ђорђе Петровић-Карађорђе.

Карађорђе

Убијен је свирепо, а по налогу кума кнеза Србије Милоша Обреновића. Кумовска коб и зла крв од тада већ више од два вијека трају.

Завјера двојице кумова

Карађорђе се 1817. године тајно вратио у Србију, као члан грчке Хетерије, са намјером да поново дигне српски народ на буну против Турака, а у савезу са својим кумом Милошем. Српски књаз није желео да нарушава односе са портом, јер је сматрао да би свака буна у том тренутку била више него штетна по Србију. Милош је морао да донесе једну од најтежих одлука – убити Карађорђа, вожда и кума!

Најтежа одлука у животу – убити кума!

Ваљало је у цијелу причу увести још једног Карађорђевог кума, војводу Вујицу Вулићевића из Радовањског луга. Он је управо тамо, на имању мјештанина Драгића Војкића и дочекао свог кума Ђорђа и обећао му кроз неколико дана сусрет са Милошем.

Вујица је имао два дана да пронађе човјека који ће убити вожда, јер је знао да, ако се кроз два дана Милош не појави, да ће Карађорђе посумњати да се нешто лоше спрема.

Један од сељана је Вујици тада рекао за Николу Новаковића, досељеника из Црне Горе, из Колашина.

Вујица се претварао да спава

Договор је био да се Карађорђе убије на спавању.

Никола је око три-четири часа изјутра 26. јула сачекао да Карађорђев пратилац Наум оде на оближњу ријеку по воду, затим ушао у колибу у којој су били уснули вожд и кум Вујица који се све вријеме претварао да спава. Са неколико удараца сјекиром Никола је усмртио једног од највећих српских јунака који је, смртно рањен, све вријеме покушавао да се бори са исуканом сабљом. На крају је Црном Ђорђу одсјекао главу и понео је као доказ Милошу у Крагујевац. Претходно је на ријеци убио и Наума.

Милош је питао убицу Николу: Да ли си се до сада прочуо по нечем? Е, сада хоћеш!

Вождова глава стигла је пред Милоша који је тражио да види ко је извршио убиство, Када је Никола изашао пред њега Милош га је питао да ли се до сада прочуо по нечему.

-.Нисам, господару, одговорио је Никола.

-Е вала, сада хоћеш, одговорио му је књаз.

Карађорђев убица је скренуо памећу

Ипак, Милош није био у праву. Никола је врло брзо послије злочина у Радовањском лугу скренуо памећу. Ноћу га је прогањао безглави вожд и Никола је у бунилу молио Карађорђа да му опрости.

Карађорђево убиство, Мор Тан

Лутао је годинама од села до села, изнемогао и готово уијвек изгладњео, јер му нико као Карађорђевом убици није хтио ни корицу хљеба да пружи. Причало се да су га тукла и дјеца и жене. Бачена је и народна клетва на њега, да му душа никада не нађе мир и да га себи не приме ни земља, ни вода, ни небо.

Убицу је смрвила воденица

Никола Новаковић је двије и по године након убиства Карађорђа упао у ријеку Расину, али се није удавио, јер се обистинила клетва да га ни вода није хтела. Брзаци Расине су га однијели до оближње воденице гдје га је буквално смрвио воденички точак.

Ништа боље од Николе нису прошли ни остали саучесници Карађорђевог убиства.

Вујице, мало је једна црква

Војвода Вујица је изградњом цркве Покајнице покушао да скине терет убиства кума са душе, али му то није помогло. Прогањала га је савјест, али то није било довољно, оболио је од непознате кожне болести, па му је сво лице било у крастама. Нико га није примао у кућу, нити му је био ко долазио.

Кум му је стално долазио у снове и Вујица то више није могао да поднесе. Болест га је такође раздирала и посљедње што је у животу урадио било је да дође пред врата цркве Покајнице и затражи опроштај од Бога, након чега је испустио душу, наводе Новости.

Власник куће је постао просјак

И Драгић Војкић, имућни домаћин на чијем је имању убијен Карађорђе, није био поштеђен клетве. Врло брзо догурао је до просјачког штапа, а породична лоза му се угасила.

Књазу Милошу се лоза угасила…

Кнез Милош је до краја живота носио биљег на души због кумовог убиства које је морао да учини зарад „виших државних циљева“.

Карађорђево убиство представљало је и коб по цијелу Србију и по њено јединство, које ни више од два вијека касније није чврсто и гранитно. Ако је у Орашцу 1804. створена модерна српска држава, у Радовањском лугу је 1817. створена коб српских подјела и грехова за које је мало једна црква Покајница.