Сарајевом без страха дефилују терористичке организације чије вође држе предавања на вјерским школама и факултетима у етнички и вјерски „стерилисаном“, а не само очишћеном простору на коме живе муслимани Бошњаци и влада СДА, изјавио је експерт за безбједност, исламски екстремизам и тероризам Џевад Галијашевић.

Џевад Галијашевић

Галијашевић је изјавио Срни да се „`Муслиманско братство` шепури по чаршији, данас највећој исламској метрополи у Европи“.

– Вијеће за фетве и истраживања „Муслиманског братства“ засједа у Сарајеву већ пуну деценију, обликујући вјерску свијест до јуче секуларних босанских муслимана. У тим учењима нема ни Републике Српске нити хришћана у БиХ – указао је он.

Галијашевић је подсјетио да је темеље поставио Златко Хаџидедић из Центра за изучавање национализма на сесији бошњачке, независне асоцијације интелектуалаца „Круга 99“, рекавши да „Срби и Хрвати нису нације у БиХ, него тек вјерски идентитет који је незаслужено присвојио име нације“.

Према његовим ријечима, за сарајевског професора било је то питање „бити или не бити“ за „државу БиХ“.

Галијашевић је подсјетио на тумачење тог професора да би Срби и Хрвати завјетно мјесто исламизма требало би да уступе новим Босанцима, православне и католичке вјероисповијести.

– Подршка за стварање оваквог концепта грађанске државе дошла је од Американаца, Нијемаца и Енглеза. Занимљиво, у истим тим земљама ислам се категорише као конфликтан и несклон реформи – рекао је Галијашевић.

Он је додао да су радикални исламизам и исламистички тероризам тако, уз помоћ Запада, почели да стварају некакав грађански идентитет, а за потребе његовог опстанка наметнули су појам исламофобије, стављајући га у исту раван с ксенофобијом.

– Овај „семантички штит“ требало је да „објасни“ критике које су долазиле из Републике Српске. Касније, он је надограђен „српском кривицом“ за све лоше што се десило током распада СФРЈ – истакао је Галијашевић.

Само тако је, каже, доктрина Алије Изетбеговића, као програм опште исламизације и изградње исламског друштва у БиХ, могла да се наметне као тумач ислама.

– О жестини вјерске борбе у Египту, Сирији, Ираку, Авганистану ни ријечи. О џамијама, месџидима, црквама, храмовима и самостанима у пламену – опет ни ријечи. О учешћу босанских муслимана у џихаду – тишина. То се ваљда подразумијева – констатовао је Галијашевић.

Ова доктрина је, нагласио је, за поклонике џихада постала завјетно мјесто исламизма.