Православна црква и вјерници данас молитвено обиљежавају празник Покрова Пресвете Богородице, који се празнује у спомен чудесног догађаја из 911. године, када се Пресвета Богородица у препуном цариградском храму јавила Светом Андреју Јуродивом.

Покров Пресвете Богородице

Наиме, у вријеме цара Лава Мудрога, 911. године, било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је Свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појавила се Пресвета Богородица изнад народа с распростртим омофором на рукама, као да том одјећом покрива народ. Била је одјевена у златокрасну порфиру и сва блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и дјевицама.

Преклонивши кољена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј, видећи то јављање, показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу свијета, како се моли за сав свијет?“ Епифаније је одговорио: „Видим, свети оче, и ужасавам се!“ Због тога чуда установљено је ово празновање, да нас подсјети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице.

Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који Црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским.

Професор Лазар Мирковић у својој „Хеортологији“ напомиње да у Русији већ од 12. вијека постоје многи храмови посвећени Покрову Пресвете Богородице. У српским мјесецословима и типицима из 15. и 16. вијека не помиње се празник Покрова Пресвете Богородице, што значи да је у Српској цркви служба овог празника ушла захваљујући руским богослужбеним књигама крајем 17. вијека и почетком 18.