Српска православна црква 20. октобра обиљежава празник посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху који је у народу познатрији као Срђевдан.

Свети мученици Сергије и Вакху

Они су према легенди били римски достојанственици на двору цара Максимијана (Марко Аурелије Валерије), савладара цара Диоклецијана (286-305). За овај дан, као и за велики број светаца, везују се бројна вјеровања.

Земљорадници (ратари) нарочито пазе да на Срђевдан не излазе са воловима у поља, јер на тај дан не ваља орати. Данас је све мање људи који се баве пољопривредом у тој мјери да читав дан проводе на пољу, али се то може односити и на оне који се рекреативно баве узгајањем појединих биљака, или раде у дворишту. Зато, уколико имате башту или гајите биљке, данас немојте да се бавите тиме, одморите.

Такође, овај празник је у црквеном календару обиљежен црним, масним словима, па не би требало радити кућне послове. У нашем народу се вјерује да ће бити излијечени сви који болују од срдобоље (дизентерије) и болести костију. Такође се сматра да је Срђевдан природна граница између јесени и зиме, као и да на данашњи дан и дивље звијери бивају питоме и кротке.

Обичаји на тај дан
Стари је обичај да се на тај дан за украшавање користе палмине гранчице. На другим просторима Блиског истока, усљед вјековне доминације ислама, њихов култ је замро како је нестајало хришћанског становништва, па је већина некадашњих цркава претворена у џамије. Превласт друге религије није избрисала прастаре народне обичаје, па Св. Сергија пустињски номади и данас сматрају својим заштитником.