Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941.године, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни.

ВОЈИН Т. РАДАКОВИЋ И ДАВИД БУРСАЋ

Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцјено свједочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама које је водио Ђоко П. Марић.

Давид Бурсаћ је убијен од Нијемаца, а Војина Т. Радаковића су комунисти заробили 1945. и осудили на смрт вјешањем, подсјећа се у тексту објављеном на порталу Јадовно. Међутим, успио је да побјегне из затвора и домогне се личких планина. Задњи пут виђен је на Велебиту 1952. године. Kада је Ђоко П. Марић 1966. г. објавио у Милвокију (САД) »Споменицу у славу 25-годишњице Трећег српског устанка на Равној гори«, донио је у Споменици и ову фотографију двојице 14-годишњих јунака, митраљезаца из Лике.

Том приликом, записао је за Војина Радаковића (стр. 113 Споменице): »Побјегао из затвора у српске планине гдје се и данас налази«. Ову констатацију треба примити са резервом јер се не зна за наоружане српске одметнике против Титовог режима у Лици послије 1963. г.

Датум и мјесто смрти Војина Т. Радаковића нису познати; једину наду да о томе нешто више сазнамо могло би да пружи отварање још увек недоступних архива УДБ-е – уколико тај дио архивске грађе није уништен.