НОВОСТИ

Фреску Плавог анђела чија надземаљска љепота засењује све, опјевао је Бранко Миљковић |

Постоје ли заиста чини и уроци: Текст једног свештеника разјашњава да ли у њих треба вјеровати и који је став православне цркве |

МОЖДА СУ ПУНИ ЗЛАТА: У лагумима испод овог града налази се благо проклете Јерине? |

ЈОВАН ДУЧИЋ О РОДОЉУБЉУ И ПРАВДИ: Неправда раздваја људе |

ОВАКО ЈЕ ВОЛИО БРАНКО ЋОПИЋ: 19 година забрањене љубави стало је у 56 писама, неколико разгледница и кратких сусрета |

ЈЕДИНА САЧУВАНА – КРУНА КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ: Тајна је у топу од ког је изливена |

„КАД САМ ОБЈАВИО ДОКУМЕНТЕ ОЗНЕ ЗАБРАНИЛИ СУ МИ ПРИСТУП У АРХИВ!“ Важан податак о Дражи Михајловићу се и даље скрива! |

КРВАВИ ВАЗДУШНИ РАТ НАД ЗАПАДНОМ СЛАВОНИЈОМ У ПЛАНСКОМ ПРОТЕРИВАЊУ СРБА: „Бљесак“ је масовни прогон српских цивила |

НИСУ ЈЕ СЛОМИЛА НИ 3 ДАНА ЈЕЗИВОГ МУЧЕЊА: Била је дијете кад су је објесили, а њене посљедње ријечи биле су ШАМАР НАЦИСТИМА |

КАД „МАЛА“ СРБИЈА УЗВРАТИ УДАРАЦ Зашто је Степа Степановић кренуо на своју руку, а умјесто казне, постао војвода? |

Борисав Станковић- пјесник људске трагике

21/10/2021

Српски писац Борисав Станковић /1876-1927/, пјесник младости, љубави, пролазности живота и људске трагике, те дубоки аналитичар политичких и психолошких процеса у српском друштву, умро је 22. октобра 1927. године.

 

Борисав Станковић

Борисав Станковић писао је о Врању и југу Србије, дегенерацији старих трговачких породица и таласима промјена, описујући патријархалну атмосферу родног града и потчињеност појединца свемоћном суду чаршије.

Овај сјајан познавалац људске душе сликао је ликове изражених психичких и чулних особина којима господаре страст и дерт /јад, бол, туга/, доводећи их у жесток сукоб са моралним назорима мале средине.

Његова најпознатија дјела су књиге приповједака „Из старог јеванђеља“ и „Стари дани“, драме „Коштана“ и „Ташана“, те роман „Нечиста крв“. Написао је и мемоаре „Под окупацијом“.

Цјелокупно књижевно дјело Борисава Станковића везано је за Врање.

Станковићево стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има особине које нагињу ка натурализму.

Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.

Борисав Станковић увео је врањански говор у књижевност, због чега је био стално критикован од многих савременика школованих на Западу.

Они су критиковали Станковићев језик и стил писања, говорећи да су његова дјела „неписмена и оријентална“.

Пишући у вријеме када се млађа генерација све интензивније оријентише према западњачким узорима, Борисав Станковић остао је привржен реалистичким традицијама, а дјела су му прожета осјећањем наклоности према патријархалном свијету Старе Србије.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести