Борислав Боро Радић је био командант интервентног вода Вогошћанске бригаде Војске Републике Српске. Боро Радић и његов саборац Предраг Божур Жарковић постхумно су одликовани Орденом Војске Републике Српске. Прије рата, стекао је реноме једног од најопаснијих Срба у иностранству. Имао је мјесто у џетсету и богатство од неколико милиона марака. Чим је избио рат у Босни и Херцеговини, вратио се у Сарајево.

Борислав Боро Радић

Чувени Вогошћанин, каратиста са црним појасом, жестоки момак који се пред рат није размишљао ни тренутка да напусти сво богаство у мирној Европи како би помогао браћи на првој линији фронта. Као командант Интервентног вода учествовао у многим акцијама ослобађања вогошћанских насеља. Лично је заузео Станицу милиције у Вогошћи када се још није знало коме ће општина припасти. Ослободио је комплекс „Претис“ и омогућио несметану производњу граната! Више пута рањаван, увијек је штитио слабије, а мангупима очитавао лекције. Није тајна ни да је упркос бројним финансијким понудама одбио да напусти Вогошћу и Српско Сарајево у рату, наводи портал Принцип.

Погинуо је у аутомобилској засједи у Љубини, заједно са још неколико сабораца, и дан данас под нерасвјетљеним околностима. Сумња се да је убиство било организовано са „српске“ стране. Одликован је орденом ВРС. Након 25 година његови земни остаци пренесени су, заслугом својих сабораца, на војничко гробље на Сокоцу.