Уважавајући суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак, институције Републике Српске поступају са циљем очувања права Републике Српске у складу са Уставом БиХ, наведено је у трећем дијелу 26. Извјештаја Владе Савјету безбједности УН.

Влада Републике Српске

У дијелу под називом „Ентитет има право да повуче сагласност на међуентитетски споразум и настави да обавља послове из надлежности које Устав БиХ додјељује ентитетима“, наглашава се да тренутно постоје три политичка споразума којима су ентитети дали сагласност да институцијама на нивоу БиХ повјере надлежности које је Устав додијелио ентитетима.

У тексту се објашњава да Народна скупштина Републике Српске има пуно право да повуче сагласност на међуентитетске споразуме, те да такав потез ни на који начин не доводи у питање суверенитет, територијални интегритет или уставни поредак БиХ.

У свјетлу неуставне централизације БиХ коју у континуитету спроводе политичко Сарајево, ОХР, поједине стране силе и стране судије у Уставном суду БиХ, Народна скупштина Републике Српске спремна је да повуче сагласност дату за закључење споразума, порука је из Владе Српске.

Документ подсјећа да је Уставни суд БиХ 2006. године исправно утврдио да међуентитетски споразуми нису дио Устава БиХ и да Суд није надлежан да врши контролу њихове уставности.

– Ништа у овим политичким договорима није трајно, нити вјечно обавезујуће. Напротив, одредба међуентитетског споразума којом би се установила трајна промјена била би неуставна, јер међуентитетски споразум није замјена за спровођење поступка промјене Устава – наведено је у Извјештају.

Чак и када би међуентитетски споразуми били правно обавезујући инструменти, додаје се у тексту, Република Српска би и тада имала право да се из њих повуче, јер је њена сагласност изнуђена присилом и пријетњама спољних сила.

Како је наведено, пристанак Српске на међуентитетске споразуме често је прибављан под великим притисцима и пријетњама високог представника.

У вријеме закључења тих споразума, појашњава Влада Српске у Извјештају, високи представник је рутински наметао вансудске казне званичницима – нарочито из реда српског народа – који се нису повиновали његовим захтјевима.

Српска у Извјештају подсјећа на тврдње страних званичника да су политичари из Републике Српске пристали и гласали за реформе Управе за индиректно опорезивање под огромним притиском тадашњег високог представника Педија Ешдауна.

Подсјећа се и да Независна судска комисија, тијело које је формирао високи представник, у свом финалном извјештају признаје да су преговори о давању сагласности на преношење надлежности Високом судском и тужилачком савјету „често били успјешни тек након интензивног притиска са високог нивоа“.

Влада Српске наводи и да је међуентитетски споразум о оружаним снагама био предмет изразите стране принуде, те да је ОХР неуморно инсистирао на овом питању.

– Стога би, имајући у виду недостатке везане за сам настанак ових споразума, потпуно основан био захтјев Републике Српске за њихово поништавање или повлачење сагласности. У вези са међуентитетским споразумом о оружаним снагама, потребно је истаћи да је Република Српска дуго заговарала – и још се залаже – за демилитаризацију БиХ – наглашава се у Извјештају.

Како се наводи, Оружане снаге су највећи трошак БиХ, а не служе сврси, док би се износ од 350 милиона КМ, колико коштају на годишњем нивоу, могао много боље утрошити.

Република Српска истиче да ће наставити да блиско сарађује са западним безбједносним и обавјештајним службама на борби против тероризма и у другим важним питањима.

У трећем дијелу извјештаја, Влада напомиње да је Народна скупштина Републике Српске 20. октобра усвојила закон којим се поново формира Агенција за лијекове и медицинска средства Републике Српске.

Влада Српске појашњава да је ово био хитан и неопходан корак јер је Агенција за лијекове и медицинска средства, успостављена на нивоу БиХ 2009. године, својом регулативом опструисала производњу и промет кисеоника потребног за спасавање живота у здравственим установама Републике Српске.

– Агенција на нивоу БиХ није реаговала на молбе званичника из Републике Српске да помогне у рјешавању овог проблема – истакнуто је у тексту.

У Извјештају се наводи да је питање живота и смрти приморало Републику Српску да настави да обавља дужности које су јој Уставом и додијељене.

– Легитимно вршење послова из уставне надлежности Републике Српске ни на који начин не угрожава суверенитет, територијални интегритет или уставни поредак БиХ, а бурна реаговања руководства СДА само показују да СДА више брине како да се домогне још веће политичке контроле, него о здрављу грађана БиХ – порука је Владе Српске.