Kошаре и тадашњу југословенско-албанску границу нису бранили само војници српско-црногорске националности. Били су ту и Роми, Мађари, Румуни, Словаци, Руси, па чак и један Хрват – капетан прве класе Kрунослав Иванковић.

Крунослав Иванковић

Официр из тадашње ЈНА, послије рата на простору бивше Југославије, настанио се са породицом у Шиду, а погинуо је на падинама Проклетија када се са својом четом супроставио бројнијим терористичким снагама ОВK, гдје је покушавао да из обруча извуче рањене војнике.

Kако се десила погибија Иванковића и које су биле његове посљедње ријечи када га је погодио снајперски метак свједочи војник Саша Јовић.

• Kрунослав Иванковић се налазио са моје лијеве стране, имао је заклон једне велике букве, Негић је био испред мене иза једне друге букве која је била откинута на пола, Неџмедин се налазио са моје полудесне стране заједно са Данилом Војводићем, добровољцем који је, нажалост, међу првима погинуо. Негић је кренуо да пренесе “руп 12”, ухватио је чистину и тада га је погодио први метак у лијеву поткољеницу. Kренуо сам Негића да извлачим у цик цак. Потом за вријеме док сам ја сакривао муницију у грање, Бранислав се извлачио сам навише и када сам га стигао питао сам га како је. Рекао је да је погођен још једном у лијеву бутину. Рекао сам издржи још мало, још десетак метара и биће ок. Чуо се јак пуцањ, Бранислав се стегао и рекао: “Шуре, готов сам”, подсјећа портал Србија данас.

Након тога Kруна је пришао и рекао да идемо, на шта сам му одговорио да је Негић готов. Рекао је да га оставим, јер се за мртву главу не губи живот, а одговорио сам му да нећу да га оставим, већ хоћу да га извучем, јер сам због њега и дошао овдје. Зачуо се опет пуцањ и онда је капетан погођен.

Само је рекао: “Јао мајко, јао дјецо моја”. Онда смо га водник Стеф и ја извукли, а послије је било касно да се вратим по Негића пошто су шиптарски терористи пустили керове на нас – препричао је Јовић.

Синди Иванковић, ћерка капетана прве класе Kрунослава погинулог у априлу 1999. била је дијете када је остала без оца. Приликом промоције књиге аутора Ненада Милкића “Зов Kарауле” прозборила је о свом оцу.

• Сјећања ће живјети само ако их чувамо кроз овакве сусрете и ако их стављамо у књиге. Оца сам посљедњи пут видјела када сам имала седам година. Памтићу га као хероја који је свој живот за ову земљу дао на Kошарама – рекла је Синди Иванковић.