Експерт за безбједност Џевад Галијашевић изјавио је Срни да би Србија требала да тужи БиХ Међународном суду правде у Хагу како би зауставила правно насиље и вратила ствари на оно о чему се говори из Републике Српске, а то је повратак на Дејтонски споразум.

Џевад Галијашевић

Галијашевић је напоменуо да то Србија, као потписница Дејтонског споразума, може да уради јер се том суду могу обратити само државе чланице УН.

– Србија мора затражити да се донесе обавезујуће мишљење о повратку норми Дејтонског споразума које су нелегално промијењене и искључене из политичко-правне праксе БиХ. Србија ту има свједока правног и политичког насиља, а то је Република Српска као потписник свих 11 анекса Дејтонског споразума – истакао је Галијашевић.

Према његовим ријечима, одговор из БиХ на тужбу Србије не би могао бити послат Суду правде у Хагу, јер мора да буде усаглашен између ентитета.

Он је указао да се у тужби мора нагласити да инструмент међународне политике који је створила Велика Британија у Лондону и назвала га Савјет за имплементацију мира не постоји ни као ријеч, ни као појам, ни као орган.

– Тај прљави инструмент су преузели и Нијемци, послије годину и по на конференцији у Бону, па су се тако укључили у потпуно непримјеран утицај којим се мијењао Дејтонски споразум – додао је Галијашевић.

Према његовим ријечима, кључне промјене су извршене у два анекса – Анексу 10 у коме је имплементација цивилног споразума и у Анексу четири, који је заправо Устав БиХ.

– Оба анекса су мијењана самовлашћем високих представника, који су мијењали Устав БиХ, били законодавци, доносили разне процесе, људима забрањивали да се баве политиком, да раде свој посао – подсјетио је Галијешевић.

Он је навео да су, са друге стране, промјене вршене и путем Уставног суда, који се појавио као неко ко мијења Устав, формира и доноси властите норме, иако је његова улога само да тумачи Устав и даје мишљење о одређеним процесима, ставовима, одлукама и законима о њиховој усклађености са Уставом.

– Наравно, Уставни суд БиХ је карикатура. Знамо да нам је Европски дом за људска права послао једног Албанца да нас учи европској правној и политичкој мисли, уставној пракси и да нам тумачи и мијења Устав – указао је Галијешевић.

Он је рекао да и Република Српска има један механизам који није искористила, а то је да се појави пред Комисијом за међународно право УН гдје се јављају актери међународних уговора који немају државно-правни субјективитет него су чланице или ентитет државе или су зараћена страна.

– На политичком пољу видимо да сарајевска елита нема идеју и да су јој сва дипломатска врата у Европи затворена. Са њима комуницирају трећеразредне дипломате које шаљу Американци, Британци и Нијемци – истакао је Галијашевић.