Својим високим врхунцима Ловћен нам је мио, и за нас је драгоцјенији, него кад би био један велики огромни дијамант, закључио је ,,Глас Црногорца“ 16. фебруара 1913. године цитирајући ријечи краља Николе Првог Петровића.

Краљ Никола

Брдо Ловћен је Олимп српски, споменик подигнут Божијом руком слободи и њезиним бранитељима, колико је то наше славне династије, подножје је то маузолеја пепела Петра Петровића Његоша. Ловћен се одупро и онда кад су дивљи Азијати били стигли до пред зидове Беча. Тако ће се одупријети и убудуће, чувене су ријечи краља Николе Првог из интервјуа за француски лист ,,Le Temps“, а које је пренио цетињски ,,Глас Црногорца“ у фебруару 1916. године.

Лист са Цетиња навео је како нико није писао тако лијепо о Ловћену од великог књижевника и државника Љубомира Љубе Ненадовића, осим краља Црне Горе – Николе Првог.

–Боље од прослављеног нашег чика Љубе , вели ,,Дубровник“, нико није писао о Црногорцима и Ловћену, с тога мислимо да би свака даља наша ријеч или ичија друго била сувишна и без вриједности. Једино ћемо надодати оно што је краљ црногорски Никола одговорио дописнику париског ,,Темпса“, писао је ,,Глас Црногорца“ и додао да је краљ Црне Горе својим одговором јасно свијету предочио шта мисли о наводима да ће Ловћен бити уступљен Аустрији.

Краљ је послао Европи поруку да је Ловћен био, јесте и да ће остати српски, да је то споменик подигнут Божијом руком који је славној династији Петровића, као и самој слободи и браниоцима слободе. Уз то, како је владар Црне Горе нагласио француском листу, Ловћен се одупирао освајачима раније и то ће чинити и убудуће.

–Својим високим врхунцима Ловћен нам је мио, и за нас је драгоцјенији, него кад би био један велики огромни дијамант, закључио је ,,Глас Црногорца“ 16. фебруара 1913. године цитирајући ријечи краља Николе Првог Петровића.

И „Вјесник“ из 1915 објавио је: „Ловћен је света планина и кандило српске слободе, напад на њега је удар ножем у српско срце!”

Ловћен је, како је написао ,,Вјесник“, најљепши украс Црне Горе и најиздигнутији свјетионик у мрачним вјековима балканског ропства и да је та света српска планина сада нападнута и у највећој опасности.

–Сада је најжешћом, надбјесомучнијом силом нападнут. Напад на њега је удар ножа у наше срце, у наше биће, упозорио је стари политички лист.

Са Цетиња је поручено да је ловћенско подножје последњи бастион српске слободе и да ће сваки Србин на својој светој планини ако треба и да погине за слободу, име и част Црне Горе.