Манастир Горњак се налази у Горњачкој клисури (или Капији Хомоља, како је називају) на лијевој обали Млаве, испод литица планине Јежевац.

Манастир Горњак

Под овим именом се помиње од 16. вијека. Задужбина је кнеза Лазара. У Лазарево вријеме звао се Ждрело и данас лежи на остацима старог средњовековног града Ждрела. Оснивачку повељу манастиру Горњак кнез Лазар је издао 1. августа 1378. године у славу Пресветој Богородици.

Ждрело браничевско је у то вријеме било велико црквено средиште. Једног дана у Горњак, са неколицином монаха, стигао је монах Григорије синаита. Његова испосница налазила се у пећини, на стени планине Јежевице, изнад самог храма. И мошти му се налазе у цркви и сматрају се чудотворним. Велика су реликвија која се чува код нас, а народ верује да помажу болеснима да оздраве. Вјерује се и да молитва прочитана над његовим моштима помаже женама да зачну. У манастру Горњак постоји и лоза која лечи неплодност. Парови који имају проблема са потомством уз помоћ молитве, поста и зрна грожђа са ове лозе, како кажу, успешно долазе до насљедника. Много је примјера оних којима су мошти светог Григорија помогле да дођу до потомства. Српска православна црква слави га 7. априла и 8. августа по црквеном, односно 20. априла и 21. августа по грегоријанском календару.

Горњак је саграђен испод саме испоснице пустињака Григорија. Испосница је добро сачувана и данас је то мала капела посвећена св. Николи, а на јужном и западном зиду уочљив је дио оригиналног живописа са представом Успења Богородице и непознатих светитеља, а на јужној страни насликани су св. Сава и св. Симеон. Изгледом манастир неодољиво подсјећа на Острог, јер се дијелом налази у пећини и под пећином, наводи портал Опанак.

Оно што, пак, највише истиче ову светињу су свакако три њене тајне које сежу у време њеног настанка:

Сваке године на Ђурђевдан, из пукотине у стени иза манастира вода почиње да капље сливајући се до једне мале увале, одакле је људи кашикама скупљају, јер се вјерује да она лијечи очне тегобе. Зашто се ова вода појављује само једном годишње, у одређено време – када се дијеле дан и ноћ, и то на Ђурђевдан, остаће вјечита мистерија. Људи верују да су то сузе самог испосника Григорија, који и данас помаже свом народу.

У самој Горњачкој клисури постоји ријетка природна појава. Наиме, на једном дијелу ријечног тока, дугом око сто метара, Млава се уопште не чује. Ово мјесто мјештани зову Вода која ћути, а постоји и неколико легенди везаних за ову појаву. По једној причи, гласник са Косова је управо на овом мјесту народу јавио вијести о изгубљеној бици. У том тренутку, каже легенда, све је занијемело. И људи и гора и шума и вода. Од тог времена жубор Млаве се овдје више није чуо.

Али постоји још мистерија:

Уочи Косовског боја, ловећи по овим планинама, кнез Лазар је срео у шуми испосника, светог Григорија. Кнез је желио да разговара са светим човеком, али он није хтио да пређе на другу страну Млаве, те је разговор започет гласним довикивањем преко хучне реке. Када је светитељ схватио да је ријеч о побожном човеку, уз помоћ молитве Божије, утиша на том мјесту хучање ријеке и мирно поразговара са кнезом. Григорије је оставио јак утисак на кнеза, који је испунио жељу светитеља да се овде подигне богомоља у славу Ваведења пресвете Богородице.

По трећој легенди Св.Сава је походећи ове крајеве шетао поред Млаве са Св. Григоријем. Причајући са њим, Свети Сава желио је да у тишини пренесе Светом Григорију то што има и замолио Млаву речима да буде тиша. Тај дио уз Млаву је од тада посебно тих.