У приједлозима закључака у вези са информацијом о правосудним институцијама БиХ, која ће бити разматрана на предстојећој посебној сједници парламента Републике Српске, наводи се да Народна скупштина задужује Владу да повуче сагласност на Споразум о преношењу одређених одговорности ентитета кроз успостављање Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ.

Повући сагласност на споразум о ВСТС-у БиХ

У документу се подсјећа да је та сагласност дата 2004. године и наводи да Народна скупштина на том плану задужује Владу да у року до шест мјесеци упути на разматрање и усвајање у парламент Српске Закон о ВСТС-у Републике Српске.

„Такође, Народна скупштина повлачи сагласност коју је закључцима из 2004. године дала Влади за потписивање Споразума о преношењу одређених одговорности ентитета кроз успостављање ВСТС-а БиХ“, наводи се у приједлогу закључака.

У закључцима се истиче да се Закон о ВСТС-у БиХ неће примјењивати на територији Српске од дана ступања на снагу Закона о ВСТС-у Републике Српске.

У информацији о правосудним институцијама БиХ, достављеној Народној скупштини заједно са материјалима за посебну сједницу посвећену враћању надлежности Српске, наводи се да је Суд БиХ основан одлуком високог представника којом је наметнут Закон о Суду БиХ супротно одредбама Устава БиХ, што је недемократски.

„Овакав начин формирања Суда БиХ очигледан је примјер кршења Устава БиХ и због тога нема уставну подлогу за своје егзистирање, а поготово је дискутабилна улога Суда БиХ у функцији јачања правне државе и владавине права“, наводи се у информацији уз објективне замјерке Српске у вези са ретроактивном примјеном кривичног законодавства, проблемом „проширене кривичноправне надлежности“ и слично.

Подсјећа се и да је високи представник својом одлуком наметнуо Закон о Тужилаштву БиХ којим је успостављено Тужилаштво на нивоу БиХ, супротно одредбама Устава БиХ.

„Рад Тужилаштва остаће упамћен по присуству страних тужилаца, што је незабиљежено у правосудној пракси других земаља. Наметнутим законом успостављена су тужилачка ођељења, затим надлежност за пружање међународне правне помоћи у кривичним стварима, упућивање захтјева за изручење или предају тражених лица“, наводи се у информацији.

Осим тога, законом је утврђена надлежност да Тужилаштво БиХ може без икаквих критеријума и образложења да преузима предмете у било које вријеме од било којег тужилаштва у ентитетима, што је произвело бројне злоупотребе у пракси (случај Насера Орића, „Добровољачка улица“, „Тузланска колона“, случај Атифа Дудаковића…)

Појашњава се да је прије успостављања ВСТС-а БиХ постојао је ВСТС Српске, али је укинут одлуком високог представника, чиме је одузето овлаштење Народној скупштини да бира и разрјешава судије и предсједнике судова, јавне тужиоце и замјенике јавних тужилаца.

„На овај начин заокружен је процес наметнутог оснивања високог судског и тужилачког савјета у Српској, у ФБиХ и на нивоу БиХ. Дакле, донесен је закон којим је супротно Уставу БиХ формирана једна нова институција на нивоу БиХ“, наводи се у информацији, уз бројне замјерке на ђеловање ВСТС-а међу којима је и та да ова институција има огромне надлежности и готово никакву одговорност.

У информацији се подсјећа да је 2011. године, уз сагласност представника Српске установљен „Структурални дијалог у области реформе правосуђа у дијалогу са Европском комисијом“ када су дефинисана питања која треба да буду у центру пажње и предмет дијалога – анализа рада Суда и Тужилаштва БиХ, апелационе надлежности Уставног суда БиХ, анализа рада и утврђивање даљих праваца надлежности ВСТС-а БиХ и позиционирање правосудних институција у самој Српској.

„Односно, отварање или неотварање питања постојања врховног суда БиХ, док остала питања која су такође важна попут Стратегије за реформу правосуђа БиХ треба да буду разматрана у оквиру других структура, односно конференције министара. Међутим, и поред конструктивног приступа представника Српске, у протеклих 10 година није било значајних помака у Структуралном дијалогу“, наводи се у информацији.

Предлагачи информације су предсједник Републике Српске, српски члан Предсједништва БиХ, премијер Српске, те посланички клубови владајуће већине у парламенту Српске.