У срцу Москве, недалеко од Кремља, налази се Подворје Српске православне цркве, које је симбол духовног братства Српске и Руске цркве и наша два православна народа.

Српска црква у Москви

Храм Светих Петра и Павла један је од најљепших сачуваних храмова из 18. вијека. За Србе је он посебно значајан зато што је то Подворје Српске патријаршије у Москви или, другачије речено – амбасада Српске православне цркве.

Историја српског Подворја у Москви почела је још 1874. године, када је нашој патријаршији дата на коришћење Црква Светих Кира и Јована на Сољанки, која се налазила у близини данашњег Подворја. Послије Октобарске револуције, совјетски режим је затворио српско Подворје, а та црква је тридесетих година прошлог вијека срушена.

Након Другог свјетског рата, 1948. године поглавар Руске православне цркве Алексиј Први и српски патријарх Гаврило Дожић су се договорили да се обнови представништво наше Цркве, то јест подворје у Москви, али сукоб Тита и Стаљина и дугогодишњи хладни односи зауставили су реализацију те идеје, наводи Спутик.

Подворје је обновљено тек неколико деценија касније, када су на челу српске и руске православне Цркве били патријарх Павле и патријарх Алексије Други. Руска православна црква тада је нашој Цркви дала Храм Петра и Павла на трајно коришћење, а у Београду је ријешено да се у Москву пошаље најмлађи архимандрит у Српској православној цркви, Антоније Пантелић, бивши студент Московске духовне академије и одличан познавалац овдашњих прилика и руске културе.

Владика Антоније је посљедњи епископ кога је рукоположио патријарх Павле и веома је поштован и цијењен у Русији, како међу вјерницима, тако и у црквеним и државним круговима. Добитник је бројних признања, а предсједник Русије Владимир Путин одликовао га је Орденом пријатељства за велики допринос у развоју духовних и културних веза, као и за активну просвјетитељску дјелатност.
Осим што руководи српским подворјем у Москви, владика Антоније је доктор теологије и декан Филозофско-богословског факултета Руског православног универзитета у Москви.

Када је 2002. стигао у Москву, затекао је Цркву Петра и Павла и помоћне зграде у врло лошем стању. Црква је прокишњавала, малтер је отпадао. Сам владика је, умјесто у кревету, спавао на поду – једна мантија му је служила као душек, а друга као јастук. У рекордном року обновио је цркву, оштећене иконе и фреске и окупио вјернике – Русе и Србе.