Манастир Жича код Краљева добио је име по боји спољашње фасаде која представља крв Христову и посвећен је Вазнесењу Христовом. Изградио га је српски краљ Стефан Првовјенчани (1196–1227) искључиво у сврху да то буде сједиште српске Архиепископије, као и мјесто у коме ће се крунисати српски краљеви и цареви. У Жичи га је крунисао његов брат Свети Сава и у Жичи је Свети Сава столовао све вријеме док је био на челу СПЦ.

Манастир Жича

У манастиру Жича се налазе седам врата за седам српских краљева који су крунисани у њој. И за свако сљедеће крунисање српског краља у Жичи ће се пробити нова врата, наводи се у публикацији Историја Срба.

Током радова на изградњи платоа у манастиру Жича пронађена је изгубљена мермерна плоча с натписом о обнови овог вјерског објекта, а која је први пут била откривена 1925. године у манастирској порти.

Занимљиво да је ријеч о фрагментованој загубљеној плочи која је послужила као подлога за поплочавање из времена владике Николаја Велимировића.

Натпис говори о посљедњој средњовјековној обнови Жиче, 1562. године, у вријеме митрополита Захарија. Он је највероватније у запуштеном манастиру обновио монашке келије, палату у сјеверозападном дијелу манастира и спољну припрату Спасове цркве.

За манастир кажу да је “распет” између Истока и Запада јер тврде да се налази на једнакој удаљености од Цариграда и Рима.

Главна манастирска црква, посвећена је Вазнесењу Христовом (Светом Спасу), па се у стручним списима још назива и Спасова црква иако је ово углавном непознато.