На годишњицу упокојења патријарха српског Иринеја у суботу, 20. новембра, у Храму Светог Саве у Београду биће служена Света архијерејска литургија, а потом и парастос.

Патријарх српски Иринеј

Литургија ће почети у 9.00 часова, преноси Радио „Слово љубве“.

Патријарх српски Иринеј преминуо је 20. новембра прошле године у 91. години од посљедица вируса корона.

Патријарх Иринеј рођен је 1930. године у Видови, код Чачка, од родитеља
Здравка и Милијане Гавриловић, а на крштењу је добио име Мирослав.

Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Чачку. По завршетку гимназије, уписао се и завршио Богословију у Призрену, а потом и Богословски факултет у Београду.

Убрзо по одслужењу војног рока постављен је за суплента Призренске богословије. Прије ступања на дужност, замонашен је у манастиру Раковици 1959. године, добивши монашко име Иринеј.

Замонашио га је патријарх српски Герман, који га је 27. октобра исте године рукоположио у чин јеромонаха у цркви Ружици на Калемегдану.

Постдипломске студије завршио је у Атини, а 1969. године постављен је за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се враћа у Призрен, гдје је постављен за ректора Богословије.

У мају 1974. године изабран је за викарног епископа моравичког, односно викара патријарха Германа са титулом епископа моравичког.

Годину дана касније изабран је за епископа нишког, гдје се налазио до избора за патријарха српског 22. јануара 2010. године.

Патријарх Иринеј био је 45. патријарх Српске православне цркве, а на трону је наслиједио патријарха Павла.

Био је носилац бројних одликовања и признања, између осталог и Ордена Републике Српске на ленти, који му је 2011. године уручио тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Патријарх Иринеј остаће упамћен по досљедној и истрајној борби за Косово и Метохију и Србе и православну цркву на свим просторима гдје живе.

Посебну љубав и приврженост исказивао је према Републици Српској.

У Србији је поводом његове смрти била проглашена тродневна жалост, а телеграме саучешћа упутили су бројни свјетски државници, међу којим и предсједник Русије Владимир Путин и предсједник Француске Емануел Макрон.