Манастир Светог Николе, из којег пуца поглед на читаву Kуршумлију подигао је средином 12. вијека Стефан Немања. Он је данас већим дијелом обновљен, а монах Григорије за „Ало!“ објашњава да је Свети Сава на овом мјесту крстио првог вјерника Српске православне цркве, а по узору на ту светињу саграђени су бројни велелепни средњовјековни манастири. Григорије је овдје сада једини представник монашког живља.

Манастир Светог Николе

Светом Симеону није испуњена жеља

Иначе, црква Манастира светог Николе грађена је у три фазе. Најстарија, Немањина, је једнобродна црква са тродјелним олтарским простором, куполом на средини и једним мањим одјељењем на јужној страни, које је било предвиђено као гробно мјесто ктитора, а које је и даље празно.

• Свети Симеон мироточиви требало је да једног дана почива овдје, тако је он то замислио. У то име имамо капелу, која је управо била намијењена да буде његово гробно мјесто, почивалиште, у поду капеле се и дан данас налази један празан гроб – открива отац Григорије.

Ова српска светиња, која је од париског Нотр Дама старија 180 година, кроз историју је имала тешку судбину, баш као и Манастир Свете Богородице, сазидан око 800 метара даље, а готово истовремено. Обје древне цркве разрушене су до темеља и брзо су постале заборављене, док су владари тражили неке нове пријестонице, резиденције и љетњиковце, те мјеста гдје су били крунисани нови владари српске државе.

Kуршумлија, је у вријеме духовног процвата имала много њежније име: Бијеле Цркве. А, када су дошли Турци, претопили су оловне кровове цркве манастира Светог Николе и Свете Богородице, који су се бијелили изнад ушћа Бањске у Топлицу. Тако је мјесто добило данашње име – Kуршумлија.

По добијању аутокефалности, у овом манастиру Свети Сава је смјестио сједиште епископије. Манастир је страдао у аустругарско-турским ратовима (1668-1690). – Српско живље је стало на страну аустиријске царевине, нажалост, Аустрија је тај рат изгубила и морала је да се повуче, тако да су се Турци бијесни вратили назад жељни освете и на страшан начин похарали све ове просторе, побивши мноштво српског становништва, уништивши многе светиње, укључујући и ову. Од тада, па наредних неколико стотина година, манастир је остао у рушевинама, запуштен, заборављен, са неким дјелимичним покушајима ренконструкције крајем 19. и почетком 20. вијека – прича монах Григорије.

Постоји иницијатива да се старо име врати, али Kуршумљани су махом против тога јер, каже отац Григорије, ништа не значи материјална обнова без духовне.

• С комплетном реконструкцијом манастирске цркве кренуло се средином седамдесетих година, у тадашњој Југославији. Али ето, кад Бог хоће, онда је и свако чудо могуће. Усред тог комунизма и друга Тита, ми добисмо назад ову светињу, бар до ове мјере у којој данас видимо – прича отац Григорије.

Све до 2013. ова светиња на југу Србије била је само парохијска црква, а касније је постала манастир.

• То је својеврсни апел нађем живљу да не вриједи много физичке обнове, пошто да су вриједеле и да је све богатство и слава православна вредила сама по себи, споља, материјално и по дефиницији, не би Византија пропала – онолика, најснажнија хришћанска феудална држава у своје вријеме, која је имала континуитет од 1.000 година, други Рим, наставак Римског царства. Али, због духовног пада Бог је пустио и физички пад, што иде једно с другим. Дакле, не важи оно грчко „У здравом тијелу здрав дух“. Не, то је грешка! Важи обрнуто, у здравом духу даће Бог и здраво тијело – закључује монах.

Бројке:

170 година је манастир св. Николе старији од Високих Дечана

180 година је манастир св. Николе старији од Пећке патријаршије

220 година је манастир св. Николе старији од највеће свјетске катедрале у готичком стилу Дуомо у Милану

465 година је манастир св. Николе старији од Таџ Махала (најпознатији индијски споменик)