Постоји прича из Другог свјетског рата која није позната широј јавности. Међутим, не би требало да је тако. Ово је прича о свецу Моравске православне цркве, кога је Српска православна црква прихватила и на кога је веома утицала.

Горазд Прашки

Оно што је учинио епископ Горазд Прашки, чије је световно име било Матјеј Павлик, дјело је вриједно дивљења.

Наиме, прича почиње много раније прије Другог свјетског рата. Када је Први свјетски рат окончан, настала је и Чехословачка. Тада су престали да важе прописи који су ограничавали вјерске слободе. Тако је послије 11 вијекова могла да се обнови тамошња православна црква. Тако почиње прича Матјеја Павлика. Он се за вријеме студирања веома заинтересовао за мисију Ћирила и Методија. И то не само за њихову мисију, већ и за православље. Онда је ријешио да и сам постане православац, наводи се на порталу Витез од Србије.

Да ствар буде невјероватно интригантна и занимљива, управо је Српска православна црква била та која је Матјеја Павлика примила међу своје редове и то у српској Саборној цркви у Београду. Септембра 1921. године патријарх Димитрије га је хиротонисао за епископа Моравске и Шлезије.

Матјеј Павлик добија ново монашко име – Горазд.

А онда је дошао Други свјетски рат. У то вријеме су сви, по злу, запамтили име озлоглашеног нацисте Рајнхарда Хајдриха, који је тада био трећи човјек нацистичке Њемачке и који је чинио велика злодјела. Рајнхард Хајдрих био је управник Протектората Бохемија и Моравска.

Да би се спријечило зло које су Рајнхард Хајдрих и нацисти вршили по овим областима, двојица командоса, Словак Јозеф Габчик и Чех Јан Кубиш, бивају послати у мисију која ће промијенити ток Другог свјетског рата. Њихова мисија била је – убити по сваку цијену озлоглашеног нацисту Рајнхарда Хајдриха. Њихова невјероватна мисија је извршена пет мјесеци касније 27. маја 1942. године. У цијелу причу била је умијешана и породица Моравчик код које су се двојица хероја – атентатора сакрила.

А онда су нацисти ријешили да изврше одмазду. Тако су нацисти трагајући за починиоцима ухапсили око 13.000 људи и убили око 5.000. Злочини који су нацисти због одмазде учинили били су огромни и брутални.

Цијела прича добија још један невјероватан обрт. У жељи да Габчик и Кубиш више не излажу опасности породицу Моравчик код које су се сакрили, одлучују да прихвате позив из православне цркве Ћирила и Методија и тамо пронађу уточиште и скровиште.

Иако испрва није знао да се бјегунци које траже нацисти крију у манастиру у коме је столовао, епископ Горазд је у жељи да сачува људске животе и цркву сву кривицу преузео на себе. Свој живот положио је да не би још више људи страдало и било мучки убијено и стрељано. Нијемци су га одмах ухапсили и то 27. јуна. Био је брутално мучен.

Нажалост, неколико православних хришћана који су имали великог утицаја на вјернике и епископ Горазд стрељани су на данашњи дан 4. септембра 1942. године.

Послије овог ужасног злочина отпор према Нијемцима постао је још јачи. Године 1961. Српска православна црква прогласила га је за свештеномученика, а управо данашњи дан посвећен је њему – епископу Горазду Прашком, који је показао да је највећа жртва коју човјек може да поднесе – жртва за живот другог човјека.