О животу Јосипа Броза Тита се мало зна. Наиме, прије више од 90 година, у мрклој ноћи, на купинечком гробљу двојица мушкараца копала су малу раку, довољно велику тек за ковчежић, мали дјечији сандук. Оно што је посебно језиво јесте прича о томе да су бебу, Титовог сина, старог тек два дана, сахранили у потпуној тајности, док је цијело село спавало.

Тито

Дјечака нису могли легално сахранити. Није био крштен, а парох није дозвољавао да се некрштено дијете сахрани на гробљу.

Међутим, Тита нико није могао да спријечи.

Сахранио је сина, али није обиљежио његов гроб. Неколико дана прије дошао је у Купинец, село крај Јастребарског, гдје су му се родитељи доселили из Кумровца.

Титов отац Фрањо добио је кућу 1912. од банке за коју је радио, а која је у Купинцу имала посјед, већином шуму у којој је Фрањо био шумар. Тито је дошао из Русије, а с њим је дошла и његова прва супруга Пелагија.

У књизи Владимира Дедијера „Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита“ постоји Брозово свједочанство о повратку у домовину.

„Стигао сам тамо једне ноћи и нашао оца и једног од своје браће код вечере. Казали су ми да је моја мајка Марија умрла 1918. Само неколико сати касније, моја ми је жена родила прво дијете, сина. Али је он умро након два дана“, свједочио је Тито, наводи Србија данас.

Родитељи Јосипа Броза Тита сахрањени су у Купинцу крај Јастребарског, али њихов син те гробове никад није посјетио.

Ипак, док је Кумровец и данас познато родно мјесто Јосипа Броза Тита, Купинец је готово заборављен. Камена плоча испод које леже кости његове мајке Марије, оца Фрања и сестре Тилде добро је очувана.

За њу се брину комуналци, а за вријеме Југославије су се бринули војници Југославенске народне армије (ЈНА).