НОВОСТИ

Прву побједу савезника у Великом рату ИЗВОЈЕВАЛИ СУ СРБИ: Дали су све од себе и платили високу цијену

04/12/2021

Било је то крваво љето у Србији. Рат се осјећао у ваздуху још од Видовдана и трагичних догађаја у Сарајеву, али је тек мјесец дана касније, 28. јула, постало јасно да се сукоб не може избјећи.

 

Прву побједу савезника

Прву побједу савезника ИЗВОЈЕВАЛИ СУ СРБИ

 

Ипак, чак ни тада нико није могао да сања о димензијама које ће овај сукоб попримити – до краја љета у рату се нашло преко две трећине Европе, а више од 70 милиона људи је било под оружјем. До 1918. страдало је више од 15 милиона људи, а највеће губитке имала је управо Србија – држава гдје је све и почело.

Херојски дани рата

На почетку напада, Аустроугарска је жестоко бомбардовала Србију. Са друге стране, Срби су знали да је немогуће да бранити цијелу аустроугарску границу, дугу преко 550 километара. Због тога је војвода Путник наредио да се српска војска повуче на територију коју је добро познавала и могла да брани – Шумадију, наводи Историјски забавник.

Јаки одреди су постављени у Ваљеву и Ужицу, а извиднице су постављене на сваку важну тачку дуж границе. Београд, Смедерево и Велико Градиште су јако бомбардовани и бројни покушаји аустроугарске војске да пређу Дунав су пропали, уз велике губитке.

 

Ипак, сви су са зебњом гледали ка Босни, преко Дрине. Највећи дио непријатељске војске био је стациониран тамо.

 

Аустроугарски војници су 12. августа ушли у Лозницу. Ту и у селу Лешница, 13. аустроугарски армијски корпус је прешао Дрину, а истог дана 4. аустроугарски армијски корпус је прешао Саву сјеверно од Шапца. До 13. августа, на фронту дугом 160 км, Аустроугари су прешли ријеке и окупирали Ваљево.

 

Војвода Радомир Путник је 15. августа наредио контранапад.

 

Остало је забиљежено да су, да бране Цер, почели да пристижу добровољци из свих крајева Србије. На регрутацију су долазили са вилама и сјекирама, али и са мотивом јачим од било које бомбе – одбранити Србију од Аустроугарске.

 

О храбрости, снази и цијени коју је платила мала војска која је, бар на тренутак на колена бацила моћу империју и постидјела савезнике који на њу нису ни рачунали, француски новинар Хенри Барби је записао:

 

– Простор између Цера и ријеке Јадар где се је силна битка догодила није био ништа друго до масовна гробница и распаднуто месо. Из сјенке шуме се ширио смрад тако гадан да је прилаз врху Цера био немогућ. Број лешева је био тако велики да је Друга армија због недостка времена била приморана да прекине њихов покоп.

 

У ноћи између 15. и 16. августа, по страшном пљуску и у потпуном мраку дијелови српске Комбиноване дивизије су наишле на извидницу аустроугарске војске на падинама Цера и тако је започела битка.

 

Борбе које су услиједиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника су се повукли у Аустроугарску.

 

Све се потом одиграло као у сну. Срби су кренули да прогоне Аустроугаре дуж цијелог фронта. До 20. августа, аустроугарске снаге су још увијек бјежале ка Дрини, а Срби су наставили да их гоне. Цијела 5. армија је била принуђена да се повуче у Босну, а многи аустроугарски војници су се удавили у Дрини, бјежећи у паници.

 

Сљедећи циљ био је ослободити Шабац. Жестоки окршаји су се десили 21. и 22. августа, током којих су се српске снаге успјеле да се пробију до западне стране града. До 23. августа су опколили Шабац и увече дотјерали тешку артиљерију. Слиједећег дана српски војници су ушли у град само да би открили да су га Аустроугари напустили претходно вече.

 

Битка на Церу, прва побједа савезника у Првом светском рату, овим је званично завршена.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести