05/12/2021
Милош Обреновић
Знајући да у Турској хара куга или „чума“, како је ту болест звао народ, кнез Милош Обреновић 1837. године предузима ригорозне мјере у заштити становништва од епидемије. Поставља војску на границе, а карантин продужава на шест недјеља. Ипак, један одред турских низама уноси кугу у Србију.
– У Јагодини, у хану, гдје су турски војници одсјели, дошло је до ширења заразе, успут преко Јагодине, Ражња, Ћуприје и даље према Београду – подсјећа историчар др Мирољуб Манојловић.
Кнез Милош забрањује путовања по Србији. Зауставља скеле на Морави, а на Дунаву код Дубравице строго контролише улазак трговаца из Аустрије, стављајући их у вишенедјељни карантин. Дуж путева и на прилазима насељима поставља војску и сеоске страже.
– Да строго контролишу пут од Ћуприје, Јагодине и Ћуприје, како каже. Да ни врана прелетјети не може. Да примјене све мјере па чак и то да сви они који буду користили неке друге заобилазнице, да их убију у том тренутку – каже др Мирољуб Манојловић.
Кнез Милош стражом блокира и Београд у чију је тврђаву преко турских војника ушла куга. Иако се бунио београдски паша, Милош није много хајао за то. Испоставило се касније да ниједан Београђанин, Србин, није био заражен, нити болестан.
– Милош је наредио да се доведе девет баба које су, потпуно голе, у току ноћи изаткале једну кошуљу, а ујутро се Милош провукао кроз ту кошуљу и цијела његова фамилија, како би се заштитио од болести – наводи историчар Манојловић.
Зграде у којима је куга харала окађене су, а неке и спаљене. Измјештена је, а потом и спаљена, варош Ражањ. Милошеве мјере биле су сурове, али и неопходне.
У Србији је од куге 1837. године умрло свега 212 људи, највише у алексиначком и јагодинском крају, одакле је зараза и кренула, али је ту и заустављена.
07/12/2025
10/11/2024
