Љубавна прича Мише Јанкетића која је трајала више од 45 година многе је остављала без текста, али животна трагедија коју је у младости преживио уз надљудску снагу још више говори о томе какав је био човјек. Сад већ далеке 1973.године.

Миша Јанкетић

Јанкетић је за ТВ новости у својој потресној исповијести написао како је остао без оба родитеља и јако млад постао старатељ својој сестри Милени, али и шта је урадио кад је годинама касније сазнао да синови убице његове мајке живе у комшилуку.

– Сјећам се добро тог дана четрдесеттреће године. Колона наших је излазила из Пљеваља. Колона партизана. Ишли смо за њом. Испраћали је. А кад смо журили уз брдо, ка кући Ђенисијевића, у којој смо становали, на другој страни, у Пљевљу улазила је колона Нијемаца. И данас их видим на мотоциклима. Видим њихове шљемове. И машинке. И чизме. Мој отац, Радомир, био је у партизанима. Био је командант батаљона – испричао је својевремено чувени глумац Миша Јанкетић.

– Мајку су били ухватили четници. И у Колашину је осудили на двадесет и једну годину робије. Милену (сестру) и мене чувала је стрина. Једног дана нас је ухватила за руке и одвела у Колашин, право пред чувеног Павла Ђуришића и рекла: „Ево ти, војводо, ово двоје дјеце Радомирово. Ти си их оставио без мајке, па их ти чувај!“ – испричао је тада глумац.

– Послије су мајку пустили из затвора. Одвела нас је у Пљевља. Радила је на пошти. И тог дана кад смо испраћали колону партизана и дочекивали колону Нијемаца, мајка је од наших добила задатак да остане. Да и даље ради на пошти. Иако за Нијемце… јер ће наши опет доћи. Једнога дана испратили смо и колону Нијемаца. Са друге стране у град је ушла колона четника.

– Моја мајка Милица радила је и даље на пошти. Сада за четнике. Убрзо су почели да је позивају у команду. Препознао ју је четнички главар, поп Маца. Некада су заједно ишли у гимназију. Поп Маца је у Пљевљима пронашао још неколико партизанских жена. И оне су морале да одлазе у команду. Једном када се спремала да иде на саслушање, мајка ми рече:“Циле, мене ће да убију“. Милену остављам теби у аманет. Ти да је чуваш и штитиш. Ти си мушка глава. Не дај је никоме, немој неко зло да јој учини – испричао је тада глумац, наводи портал Ноизз.

– Залудо смо Милена и ја ишли у команду и молили да не убију нашу мајку. Дуго послије тог догађаја, овдје у Београду, у гимназији, рече нам разредна да узмемо по лист хартије. Издиктирала нам је позив за родитељски састанак. Требало је сутрадан да га вратимо са потписом родитеља. Ја сам одмах потписао позив и пружио га разредној. „Не ти, него отац да потпише“, подвикнула ми је разредна. „Ја немам оца“, рекао сам. „Па, нек ти потпише мајка“, рекла је нешто мирније. „Ја немам ни мајку“, одговорио сам. А ја је нисам ни за шта ни кривио. Тада је и сазнала чије сам ја дијете. Тада сам ја сазнао да је она школска другарица моје мајке. „Ти знаш ко ти је убио мајку?“, упитала ме у једном тренутку. „Знам“, одговорио сам. „Ти знаш да су живи његови синови?!“ „Да.“ „Знаш да живе овдје у Београду?“ И то сам знао. „Они станују у мојој улици, у… “ „Не!“, вриснуо сам и пружио руку да разредној запушим уста. „Не, немојте то да ми кажете. Нећу да знам где станују!“ – рекао сам.

Михаило Миша Јанкетић, наш легендарни глумац, преминуо је 15. маја 2019. у Београду у својој 80. години.