Маршал Тито увек је био окружен лепим женама.

Маршал Тито

Волео је младе, атрактивне и оне „са ставом“, а често га није спријечавало ни ако су биле удате. Имао је само четири „званичне“ жена, са двије је био у браку, а само једна од њих је била та која је напустила Броза јер није хтела да „трпи његово понашање“.

Херта Хас рођена је у Марибору 1914. године. Револуционарно радничком покрету приступила је рано, као студент Економске високе школе у Загребу. Годинама касније сјећала да заправо и није имала правог избора.

– Зашто сам ризиковала? Комунисти су били једина снага која се борила против фашиста. Живјела сам на граници са Аустријом и добро схватала шта је то прави нацонал-социјализам. Знала сам да је главни циљ фашиста уништење Словена. У Аустрији сам видјела Хитлерове присталице, њихова лица. То су били људи са мрачном прошлошћу. Ступила сам у комунистичку партију – испричала је другарица Хас.

Члан СКОЈ-а била је од 1934, а Комунистичке партије Југославије од 1936. године. Јосипа Броза Херта је упознала 1937. године у Паризу, граду који је био регрутни центар шпанских добровољаца и станица на путу према Москви, престоници Коминтерне.

Ипак, да љубав заживи требало је да прође још двије године.

Маршал Тито ју је оставио усред рата саму и „трудну до зуба“

Враћајући се из Москве у сам освит Другог свјетског рата 1939. Тито је застао у Истанбулу гдје је чекао лажни пасош којим је намјеравао да уђе у Југославију. Њега је опет донијела Херта Хас.

Љубав је овог пута планула пуним жаром и пар се заједно вратио у Југославију и настанио у Загребу. Становали су у унајмљеној кући, под лажним именима Марија Шарић и инжењер Славко Бабић.

Њихова ванбрачна веза трајала је само до 1941. године и почетка Другог свјетског рата у Југославији. Тито је у мају по задатку отпутовао у Београд гдје је упознао нову љубав – партијску курирку Даворјанку Пауновић Зденку.

Херта Хас остала је у Загребу у поодмаклој трудноћи, а неколико дана послије Титовог одласка родила је сина Мишу. Мајку и бебу од усташа је скривао у својој момачкој гарсоњери Владимир Велебит, такође партијски функционер.

Непосредно прије него што је требало да, заједно са писцем Мирославом Крлежом, оде у партизане, усташе су Херту ухапсиле. Партијска организација је успјела да бебу склони у фолксдојчерску обитељ Махнуфрит и Миша је тако преживио.

Херта Хас је 1943. године, послије преговора партизана и нациста, размјењена за групу њемачких стручњака заробљених у Босни. Послије размјене кратко вријеме је провела у Врховном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреди Југославије.

Отишла и никада се није окренула.

Тито и Херта срели су се поновно 1943. године у Јајцу гдје је она дошла са Ивом Лолом Рибаром на друго засједање Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије.

У Титовом окружењу сви су знали да он има нову „партизанску жену“ – Даворјанку Пауновић која се такође налазила у Јајцу. Херта и Даворјанка среле су се у кући одређеној за становање друга Тита.

– Драга моја, у овој кући нема мјеста за двије жене – добацила је млађа партизанка.

По свједочењу партијских другова присутних на засједању Херту је ово толико разбјеснијело да је пронашла Тита у штабу и пред свима га питала: „Ко је та жена? Зар ти нисам ја жена?“

Маршал Тито успио је да једва прозбори: „Па, пробајте да се договорите“.

Херта није имала намјеру да се договара. Истог дана оставила је све и вратила се у Словенију. Био је то њен коначни раскид са Титом.

Жена која је Титу рекла „НЕ!“

Ово није био посљедњи пут да је јавност чула за Херту Хас. По Југославији је дуго колао трач да је послије смрти Даворјанке 1946. маршал писао Херти и молио је да се врати. Титово писмо је било дуго 16 страна. Херта је одговорила у двије реченице.

– Драги мој, Херта Хас трпи понижење од мушкарца само једном. Не падам два пута на кољена пред истим човјеком – написала је.

Херта је и те како пропатила због своје дрскости. Причало се да су јој се партијске колеге мјешале у приватан живот, ометале јој политичку каријеру, организовали праћење и стално прислушкивали.

Ако јој је и било лоше, Херта се никоме није пожалила. Поново се удала и родила двије ћерке. Након Другог свјетског рата радила је у Министарству индустрије и рударства Хрватске и као секретарица у Савезном извршном вијећу.

Тита је видјела још само једном – 1946 године у кабинету предсједника ФНР Југославије када је њему већ била пронађена нова „дружбеница“ – Јованка Броз.

До пензионисања је радила је у разним савезним институцијама. Иако је говорила њемачки и француски, у већ позним годинама одлучила је да научи и енглески, да би касније писала чланке и држала предавања и на том језику.

Живјела је без публицитета, а посебно је одбијала да говори о вези са Титом.

Херта Хас је умрла 5. марта 2010. у Београду у 95. години. Према властитој жељи, покопана је у кругу најуже породице на Побрешком гробљу у Марибору.

Хертин и Титов син Александар Мишо Броз је бивши хрватски дипломата и менаџер. Њене ћерке су професорке на београдском Универзитету.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ