Леовац је за вријеме ратних дешавања био је командир у граничној чети 53. граничног батаљона на караули Кошаре.

Херој с Кошара

Предраг Леовац, потпоручник, један од највећих хероја Кошара, на јучерашњи дан напунио би 46 година да није положио живот предводећи своје војнике у покушају повратка врха Маја Глава.

Испрва је рањен на Свету Петку, али своје другове на проклетим Проклетијама није хтио да остави.

Леовац је, иначе, за вријеме ратних дешавања био командир у граничној чети 53. граничног батаљона на караули Кошаре.

Након тог рањавања на Свету Петку 1998. године, могао је да остане на боловању код куће. Гелер од мине прошао му је кроз доњу вилицу, нанио тешке повреде, али срећом није оштетио говор и слух.

Оперисан је на ВМА, а након седам дана лијечења самоиницијативно је изашао из болнице, како је говорио да не би заузимао мјесто другима. Од повреда рањавања није могао нормално да се храни, јео је само течну храну.

То га није спријечило да већ након неколико мјесеци, у фебруару 1999. године недовољно опорављен, одлучи да се врати на Косово.

У сукобима са агресором, у рејону карауле Кошаре, покушавајући да се врати гранични камен, Ц-4, са којег је била потиснута Војска Југославије, 14. априла, на само неколико корака којим би извршио постављени задатак, Леовац је смртно погођен снајпером.

Метак му је завршио у врату, прекинувши ланчић са крстом.

Његови саборци су га на шаторском крилу донијели до карауле, а преминуо је на путу према Ђаковици.

Његово чојство и јунаштво памтиће се заувијек!