Први њежни клавирски тонови у Србији нису се зачули ни у највећем Београду, ни у тадашњој пријестоници Крагујевцу већ у једном потпуно другом граду.

Први њежни КЛАВИРСКИ тонови

– Шабац је богата варош на граници двају царства која се и именом ‘Малог Париза’ могла назвати. То је варош која се и Капијом Јевропе може звати, варош која корача подједнако са Београдом, штавише у много чему и предњачи… – овако је њемачки географ и путописац Феликс Каниц описао изглед шабачке вароши за вријеме заповједања Јеврема Обреновића овим мјестом од 1816. до 1831. године.

Најмлађи брат кнеза Милоша Обреновића у марту 1816. године постао је обор-кнез Шабачке нахије када му је било само 26 година. За разлику од свог брата који је био неписмен, Јеврем је био један од најученијих људи тадашње Србије, па не чуди што је ускоро Шабац постао “први град у Србији”. Ту су постављна прва стакла на прозорима, уведени су први кревети по европским стандардима, отворена је прва апотека, улицама се провезао први фијакер…

Ипак, од свега овога, вјероватно је најинтересантније било допремање првог клавира кога је Јеврем купио својој ћерки Анки. Како дјевојка не би сама пребирала по нотама, 1829. године Јеврем је из Сомбора довео учитеља музике Јосифа Шлезингера да је подучава, објавио је Историјски забавник.

И тако… док се у Београду још свирало на гуслама и двојницама у Шапцу су се зачули први њежни тонови са клавира.

Каква је ученица била Анка и да ли је била талентована, остало је непознато. Ипак, зна се да је постала једна од најученијих Српкиња свих времена чији су преводи постали први књижевни радови једне жене у Србији.