НОВОСТИ

КАКВИ СУ БОРЦИ БИЛИ ТИТО И САВА: Зорка (104) се присјећа борбе против окупатора, једну ствар је Маршал дозвољавао само њој! |

НАЈВЕЋА ИЗДАЈА У ИСТОРИЈИ: У Хрватској овај догађај ни послије 81 године не могу да забораве, ни опросте зликовцу Павелићу! |

ПИСАО О НЕВОЉАМА НАРОДА: Да се не заборави великан Радоје Домановић |

ЗЕКАН ЈЕ ЛЕГЕНДАРНИ КОЊ СРПСКЕ ВОЈСКЕ: Служио је у 2 рата, а акт о његовој демобилизацији чува се као ПОРОДИЧНО БЛАГО |

ПОРАЗ ЗБОГ СРПСКЕ НЕСЛОГЕ: Турци опљачкали и спалили српски манастир |

ОВДЈЕ СЕ ПИСАЛА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ, А НИКО НЕ ЗНА КО ГА ЈЕ ПОДИГАО! Манастир настао је прије Немањића, а ово су ДОКАЗИ |

ПОСЛИЈЕ ТОЛИКО ГОДИНА ОТКРИВЕНО ЗАШТО ТИТО И ЈОВАНКА НИСУ ИМАЛИ ДЈЕЦЕ! Сазнање је ШОКАНТНО |

ТАЈНУ ПОСЉЕДЊИХ ОБРЕНОВИЋА ЧУВА ОВА ЗГРАДА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Бијела љепотица гдје су се састајали љубавници |

УСПОН СРБИЈЕ, ДИНАСТИЈА ВЛАСТИМИРОВИЋ И НАСТАНАК ПРВЕ ДРЖАВЕ: Историја Срба није почела са Немањићима |

КРАЉ ПЕТАР ПРВИ БИО ЈЕ НАЈОМИЉЕНИЈИ ВЛАДАР, А ЊЕГОВЕ ОПАСКЕ НА УСТАВ ИЗ 1888. КАО ДА СУ ПИСАНЕ ЗА ОВО ВРИЈЕМЕ |

1354. године усвојен „Законик благовјернога цара Стефана“

21/05/2021

Државни сабор у српском пријестоном граду Скопљу усвојио први дио Душановог законика, односно „Законик благовјернога цара Стефана“, како је гласио званичан назив, којим су утврђена општа начела уређења тада најмоћније државе на југоистоку Европе.

 

Стефан Урош IV Душан Немањић

Стефан Урош IV Душан Немањић

 

Осим одредаба уставног карактера, Законик је регулисао права сталежа, штитећи и најниже сталеже, и имао је казнено-правне и процесно-правне одредбе и одредбе из породичног и насљедног права.

 

Законик је 1354. допуњен другим дијелом на Државном сабору у Серезу. Рађен је на основу обичајног права, црквеног законодавства и ромејског (византијског) права, прокламовао је начело законитости: закон је јачи и од супротне воље владара. Сачувано је 25 преписа, али оригинал није.

Најстарији препис, из 14. вијека, сачуван је у српском манастиру у Струги (сада је у Москви). Призренски препис из 15. вијека је у призренској епископији.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести