Мајор Милан Тепић је за Републику Српску и за комплетан српски народ херој и то ће увијек бити. Никакве ноте ни нотни записи то неће моћи промијенити.

Радован Ковачевић

Ово је за Српскаинфо рекао Радован Ковачевић, савјетник српског члана Предсједништва БиХ, Милорада Додика и портпарол СНСД, коментаришући протестну ноту коју је Хрватска уручила Министарству иностраних послова БиХ због откривања спомен-плоче Тепићу у Бањалуци.

– С друге стране, јасно нам је да Република Хрватска то види потпуно другачије, можда из тог разлога што је мајор Тепић, жртвујући себе и свој живот, онемогућио Хрватску да дође у посјед огромне количине оружја којим би убијали и протјеривали Србе. Без обзира на све, разумијемо да се са Хрватском не разумијемо када је у питању протекли рат. Исто тако, све људе које они доживљавају и називају херојима, ми их доживљавамо искључиво као ноторне и безочне ратне злочинце – поручује Ковачевић.

Говорећи о потезу министарке иностраних послова БиХ, Бисере Турковић, која је подржала протест званичног Загреба, Ковачевич каже да је Турковићева поступила супротно закону и Уставу БиХ јер у БиХ инострану политику креира искључиво Предсједништво БиХ, а министар иностраних послова само проводи оно што му Предсједништво да као налог.

– Дакле, Бисера Турковић није имала никакво право да на тај начин одговори на дипломатску ноту Хрватске и још једном је показала да њу у њеном политичком дјеловању мотивише искључиво исламски радикализам и есктремизам и мржња према Србима. Чим негдје види српско име, она се одмах стави на супротну страну. Оно што је најгоре у свему томе јесте што се она и политичко руководство странке којој припада представљају као људи који би жељели да живе са Србима. Све што смо видјели као реакције на 9. јанаур, као најзначајнији празник грађана Републике Српске, показује нам да све оно што Срби у БиХ сматрају својим, они мрзе и презиру и желе да нестане заједно са српским конститутивним народом у БиХ – закључује Ковачевић.

Милан Тепић је био мајор ЈНА. За хероја је проглашен због одлуке да у септембру 1991, заједно са собом, дигне у ваздух складиште муниције у близини Бјеловара у Хрватској, не желећи да га преда припадницима Збора народне гарде.