Осим што је ремек дјело српског градитељства, Авалски торањ је симбол Београда и чувар града. Првобитно грађен између 1961. и 1964. године, свечано је отворен 1965. године.

Авалски торањ

Био је једини торањ на свијету који је за пресјек имао једнакостранични троугао који је симболисао српски троножац за сједење. Пројектовали су га архитеке Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, као и конструктор, академик Милан Крстић.

Први живот торња завршио се 29. априла 37. дана НАТО агресије 1999. године када је сравњен са земљом, а 2010. године излечена је рана на души Београда, како је говорио наш чувени писац Милорад Павић, објавио је Информер.

• Послије 3 године, колико су трајали радови, на истом мјесту никло је ново здање. Нови торањ висок је скоро 205 метара, што је за отприлике два – два и по метра више од старог. Задржао је своју првобитну намјену дигитално емитовање програма врхунског квалитета, али је туристичка понуда обогаћена новим садржајима – наводи Јелена Димитријевић Гајић, ПР Авалског торња.

Поред топографског и естетског, у Авалски торањ уграђен је део идентитета једног народа који се најбоље може описати цитирајући речи српског нобеловца Иве Андрића: „Све може бити, али једно не може. Не може бити да ће поново и заувијек нестати великих а умних и душевних људи, који ће за божју љубав подизати трајне грађевине“.