Удари Запада, великих сила, нелегитимних самопрозваних представника и нису толико значајни, као чињеница да најниже, али и најболније ударце задаје управо они који су се хвалили да су је стварали.  Изборна година никад прљавије није почела.

Крах опозиције

Полтронство и лицемјерје опозиције као и додворавање политичком Сарајеву јасно се показало за Дан Републике Српске. Својим срамним изјавама дали су до знања народу колико им (ни)је стало до Републике Српске, њених надлежности и грађана, само су неки од коментара на које су се претходних дана освртали политички аналитичари.

Подсјетимо, предсједник СДС-а Мирко Шаровић рекао је: „Отишли смо далеко, разумијем осјећаје Бошњака када је ријеч о 9. јануару, те да би Дан Републике требали да славимо у другом декору, а не са неким оклопним возилима“. За некога ко је био предсједник Републике Српске и предсједник једне од некадашњих водећих странака, ова изјава је и више него срамна, поручују грађани, поготово у тренуцима када нам санкције намећу са свих страна, угрожавају слободе медија и пријете.

Хаос не долази само од стране Шаровића. Наиме, непримјерене изјаве за Дан Републике дошле су и од Небојше Вукановића који је категорично одбио да дође на прославу 9. јануара и то је јавно и признао. „Био сам позван, али нисам желио ићи из разлога да не учествујем лично“, изјавио је Вукановић. Као народни посланик и неко чија је обавеза да брани и штити интересе Републике Српске.

Опозиција сваким даном својим изјавама помиње јединство, миран и нормалан живот као приоритет, а уточиште налази код Бакира Изетбеговића који изричито заговара све само не мир и суживот у БиХ.

Да је до озбиљног раскола дошло у опозицији потврдило је изненадно кандидовање Јелене Тривић за једну од најважнијих функција на предстојећим изборима. Кандидатура је буквално пала с неба одлуком предсједништва странке, а опозициони партнери о тој одлуци обавјештени су телефонски, док ДНС нико није ни питао.

Узимајући у обзир скорашње изјаве лидера ДНС-а Ненада Нешића, лако је закључити да ни у тој странци не цвјетају руже. Наиме Нешић је како каже, понудио концепт јединства и сарадње, али појединци из опозиције имају друге планове и да умјесто гласова јуре лајкове. Тај појединац је очигледно Небојша Вукановић, што потврђује и још једна Нешићева изјава у којој јасно истиче да „СДС за почетак треба вратити свог предсједника, а не да му странку води нестраначка личност, свађалица и клеветник Вукановић“.

Колапсу опозиције допринијели су и ванредни избори за градоначелника Приједора. Иако је одзив бирача био поражавајући, СНСД је однио убједљиву побједу, а пребацивање кривице за „неочекивани“ пораз у опозицији почело је одмах након проглашења резултата.

„О Ненаду Нешићу више немам никаквих недоумица, осим тога да ли он напада опозицију по налогу Милорада Додика, с којим телефонски врло љубазно ћаска, или по налогу једног опозиционог политичара, склоног манипулантству“, поручила је Тривић.

Једини који одступа од опозиције јесте управо Ненад Нешић, који, како ствари сада стоје, задуго неће бити опозиција. У опозиционим редовима тренуто влада свађа око фотеље, а не око тога ко је већи патриота. А самог Нешића су се већ одрекли што потврђују инсинуације о формирању „трећег блока“, који неће бити уз опозицију.

Како опозиција планира да „склопи коцкице“ у својим редовима још није јасно, оно у шта смо до сада сигурни јесте чињеница да помоћ и рјешење неће наћи ни у политичком Сарајеву, осим можда за своје личне интересе.

Осим што су у сталном сукобу са позицијом и раде све да понизе Републику Српску и њене институције, ни то им није довољно, па су почели да ратују међусобно. Да су фотеља и моћ толико слатки, да је похлепа јача од патриотизма, да је „лакше“ бити полтрон и играти како други свирају опозиција већ доказује, а изборна година је тек почела. Како ће се ствари до кључног октобра одвијати, остаје да видимо.

Аутор: Милица Кресојевић

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ