Лидер СДА Бакир Изетбеговић оптужио је српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика да планира отцјепљење Републике Српске до 2027. године и да Бошњаци страхују од могућности да се Додик и Човић нађу у Предсједништву БиХ.

Додик, Изетбеговић и Човић

„Крајњи циљ је осамостаљење Републике Српске и он га је лоцирао у 2027. годину. Додик се дуго припрема за ово, нада се слабљењу Европске уније и САД-а, јачању азијских велесила, јачању исламофобије. Вјероватно је намјеравао кренути у реализацију планова тек за пар година, али развој догађаја убрзао је његове одлуке“, рекао је Изетбеговић за Вечерњи лист.

Он је поново искористио прилику да спомене „угроженост мира“ у БиХ, што политика из Сарајева и политика опозиције у Републици Српској пропагира посљедњих мјесеци.

„Ако се сруши мировни споразум, срушиће се мир, а не држава БиХ. Зато нам је потребна слога Бошњака, Хрвата, одговорних Срба и свих снага које желе сачувати мир и постићи степен напретка“, рекао је Изетбеговић уз оцјену да је алтернатива Додику велика коалиција свих одговорних политичких снага у БиХ која би препознала и артикулисала жељу огромне већине грађана у оба ентитета.

Изетбеговић истиче потребу савезништва свих добронамјерних фактора у БиХ и поручује да би требало кренути од обнове повјерења Хрвата и Бошњака.

„Морамо наћи снаге да направимо преокрет. А да би га направили и једни и други себи требамо поставити питање – како нам се десило да дођемо у стање у ком предсједник Хрватске оптужује Бошњаке да су „злостављачи Хрвата“, а Бошњаци имају озбиљан страх од уласка предсједника ХДЗ-а у Предсједништво БиХ, од двојца који би чинио с Додиком. А то је, нажалост, тако, и узалуд нам је то гурати под тепих. Повјерење је као зграда, дуго се гради, лако се руши“, рекао је лидер СДА.

Док се власт у Републици Српској посљедњих мјесеци позива на темеље Дејтонског споразума, а досадашње активности су у оквиру истог, Изетбеговић селективно доживљава мировни споразум у БиХ.

Када је у питању враћање српских надлежности у оквиру Дејтонског споразума то доживљава као удар на суверенитет БиХ, али ако се Хрвати позивају на угрожену конститутивност због Изборног закона, онда се позива на дејтонски Устав.

„Постоје хрватске фрустрације и очекивања да се тај устав промијени, али постоје и бошњачке фрустрације и захтјеви да се промијени устав ФБиХ. Тај чвор морамо мудро развезати“, рекао је Изетбеговић.

Он оптужује Додика за раздор међу Бошњацима и Хрватима, те да их наговара на борбу за „трећи ентитет“ а да не би дао ни „метар Републике Српске“.

Када је ријеч о измјени Изборног закона, Изетбеговић поручује да су спремни прихватити неки од модела који ће избор чланова Предсједништва биХ ослонити на већинску вољу конститутивних народа.

„Од српске стране очекујемо минимум, да прихвате оно што су раније прихватали, па сада одустали, а то је индиректни избор чланова Предсједништва БиХ“, рекао је лидер СДА.

Овај захтјев Изетбеговића апсолутно је одбачен од стране Додика који је поручио да је спреман подржати договре о Изборном закону о избору члана Предсједништва БиХ између Хрвата и Бошњака, али да је за српског члана могућ само директан избор.

„Бираће се Србин и остали из Републике Српске и то директним избором, што је једино могуће на простору Српске. То је битно јер ће се у Федерацији БиХ бирати Хрват, муслиман и остали. Понављам, прихватљиво је да Српска бира Србина и остале, што можемо додати. Ништа друго нећемо промијенити рекао је претходно Додик.