Kраљ Твртко Први Kотроманић (1338-1391), крунисан је за краља Србије и Босне 1391.године у Манастиру Милешева, на гробу Светог Саве.

Kраљ Твртко Први Kотроманић (1338-1391)

Биографија

Твртко је 1382. године свим својим титулама додао и титулу краља Далмације, Хрватске и Приморја.

Након што је крунисан за краља Србије себи је додао име Стефан, династичко име свих Немањића, и титулу краља Срба, Босне, Приморја и Хумске земље.

У бици код Билеће 1388. године потукао је Турке, а његова војска под војводом Влатком Вуковићем учествовала је 1389. у Kосовској бици против Турака.

Био је родбински везан са Немањићима – унук Јелисавете, кћерке српског краља Стефана Драгутина.

Грб тог босанског и српског велможе био је два поља подијељена косом линијом, са по три љиљана у сваком пољу у облику троугла и у правој линији.

Љиљан је у средњовјековној европској хералдици симбол Богородице.

Kао господар једног дијела некадашњих немањићких посједа, Твртко је сматрао себе јединим легитимним настављачем њихове државне традиције.

У прилог Твртковом идентитету иде и запис из једне повеље.

Твртко пише да земља његових предака Немањића нема свога пастира и да одлази у српску земљу желећи да обнови пријесто својих родитеља.

Међу Србима је увријежено мишљење да је Твртко био велики православац. Српска православна црква наводи да је крсна слава краља Стефана Твртка Првог Kотроманића – Свети архиђакон Стефан.

Твртко у БиХ

Након првих вишестраначких избора у БиХ 1990. године, комисија тадашње муслиманско-хватске коалицине у Народној скупштини БиХ одлучила је да неки од ових хералдичких симбола из Твртковог доба, који имају хришћанске, па и српске коријене, буду предложени за грб БиХ.

Међутим, током рада они нису консултовали српску стану и ишли су методом свршеног чина, па су српски представници одбили да верификују наметнуте симболе.

Током рата, муслиманска влада у Сарајеву користила је ове ознаке чиме је потпуно уништила сваку могућност за њихово уврштавање међу легалне симболе БиХ.