Земун је по много чему јединствен – територијално, историјски, политички, културно, економски и саобраћајно везан је за Београд, али у исто вријеме то и није.

Земун некада

Нема дијела Београда чији становници толико истичу своју различитост од “остатка” престонице као што су то Земунци. Као да их историја тог простора више раздваја него спаја са остатком Београда.

Варош на граници

Земун је у прошлости био под влашћу скоро свих народа који су пролазили овим просторима. Држали су га, освајали и поново губили Келти, Римљани, Византијци, Хуни, Словени, Авари… у новијој историји под његовим зидинама борили су се Угари и Турци, а све то вријеме у њему су живјели и Срби.

Београдским миром, потписаним 1739. године, Земун је постао погранични град између Аустрије и Турске и током 18. вијека и доживио свој највећи развој. Током 19. вијека Срби у Земуну коначно почињу да чине већину, а прогрес незаустављиво стиже – 1873. Земун добија жељезницу, па 1892. прве артерске бунаре, па 1901. електричну расвјету.

Након што је вихор Великог рата прошао, Земун се 1918. године обрео у саставу новоформиране државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

А гдје је у свему томе Београд?

И Београд је све ово вријеме растао и у другој половини ’30-их година стигао до невјероватне цифре од 300.000 становника. Причало се да град који доживљава оволики “популациони бум” треба да се прошири и територијално.

Иако већина људи мисли да је Земун ушао у састав Београда тек 1945. године то припајање, иако краткотрајно, заправо се догодило 11 година раније – изградњом Моста краља Александра на Сави, Земун је 1934. године фактички спојен са Београдом (иако их је у пракси одвајала огромна мочвара која је тек требало да постане Нови Београд).

Амандманима на Закон о атару Општине Београд из исте године то припајање је и законски регулисано. Од 1. августа 1934. општине: вишњичка, миријевска, маломокролушка, великомокролушка, кумодрашка, јајиначка, ресничка, кнежевачка, жарковачка, железничка, бежанијска, земунска, борчанска и овчанска ушле су у састав Београда.

“Друго” припајање

Ипак, Земуну се није дало да дуго остане “у љубави” са Београдом. Од почетка Другог свјетског рата, већ 12. априла 1941. године Земун је окупиран и сврстан у територију Независне државе Хрватске.

Након крвавих година Другог свјетског рата и два дана послије ослобођења Београда, 22. октобра 1944. године и Земун су ослободиле Црвена армија и јединице Народноослободилачке војске.

И тако је Земун од 1945. године поново постао дио Београда… и тако је све до данас.