Листа имена великих и значајних личности из српске историје којима је Ново гробље вјечно почивалиште дуга је и стално се допуњује. Ово мјесто у Рузвелтовој улици већ више од 130 година на јединствен начин биљежи и памти све догађаје из бурне историје Београда, али и цијеле Србије.

Када је прије неколико година Ноћ музеја у свој програм уврстила и Ново гробље овај потез се многима учинио чудан, јер “како једно гробље може да буде музеј“. Ипак, сви они који су превазишли предрасуде и страхове могли су да се увјере да престоничко Ново гробље заиста скрива невјероватне љепоте и чудеса.

– Ново гробље у Београду није само “гробље” – почивалиште покојника, већ мјесто надгробних споменика од којих су многи високе умјетничке вриједности. Радили су их српски, југословенски и страни значајни вајари – Ђорђе Јовановић, Иван Мештровић, Сретен Стојановић, Петар Палавичини, Лојзе Долинар, Тома Росандић, Небојша Митрић… сем тога, оно је и својеврсна учионица историје због мноштва гробова знаменитих историјских личности, и меморијалних цјелина – гробаља и костурница везаних за историјске догађаје – објашњава Неда Ковачевић која је због свог специфичног хобија доста времена провела на овом мјесту.

Наиме, ова Београђанка посљедњих неколико година ради на пописивању свих престоничких споменика, а значајан дио те цјелине представљају и они који се налазе управо на Новом гробљу у Рузвелтовој улици.

Гробље је настало 1886. године као треће престоничко гробље за сахране хришћана. Први пут је убиљежено на плану Београда из 1884. године, на мјесту на коме се и данас налази.

Парижани имају Пер Лашез, а Београђани Ново гробље

Имена великих и значајних личности из српске историје којима је Ново гробље вјечно почивалиште дуга је и стално се допуњује. Ту су глумци Мија Алексић и Павле Вуисић, књижевници Иво Андрић и Милош Црњански, војводе Живојин Мишић и Радомир Путник, политичари Никола Пашић и Зоран Ђинђић…

Први меморијални споменик на Новом гробљу је био Српска костурница изграђена 1907. године у којој су са Старог ташмајданског гробља, код цркве Светог Марка, пренијети посмртни остаци ратника из српско-турских српско-

бугарског рата. Ипак, свакако један од најупечатљивијих споменика је Спомен костурница српских ратника од 1912. до 1918.

– Овај споменик-костурница подигнут је на простору ранијег српског војничког гробља. У костурницу су пренијети и земни остаци изгинулих ратника у вријеме Балканских ратова. Монументални монолит споменика над костурницом симболизује снагу народа која је истакнута у виду двоглавог каменог бијелог орла. Под његовим ногама лежи орао на положеним заставама, изливен у црној бронзи. На врху стене је војник, побједник, спреман да пушком у руци брани своју отаџбину, коју симболише високо подигнута застава – прича Неда Ковачевић и додаје да књига са именима сахрањених у костурници бележи 3529 идентификованих и 1074 неиндентификованих ратника.

Посебну знаменитост Новог гробља чине војничка гробља гдје су сахрањени како припадници српске и савезничких армија тако и италијанских, аустроугарских и бугарских снага. Неда нарочито истиче споменик “Руска слава”.

– Споменик “Руска слава” представља крипту-постамент на којем стоји фигура анђела-побједника с мачем. У крипту су пребачени остаци 387 официра и војника руског експедиционог корпуса, који су погинули 1916 -1918. године на Солунском фронту, гдје се руска војска борила раме уз раме са српским и француским војницима. Такође, ту је сахрањено 136 официра и војника двије руске артиљеријске бригаде, који су бранили Београд током опсаде аустро-угарске и њемачке војске. Овде је похрањен и прах четири руска војна затвореника, које су стрељали Аустријанци у Горажду зато што су одбили да утоваре муницију за фронт, као и два морнара с брода “Тираспољ“, погинулих у луци код Кладова, и још око сто руских војника преминулих у болницама окупиране Србије 1915-1918 – истиче Неда Ковачевић.

Двије засебне цјелине на Новом гробљу представљају гробље бораца НОР-а и Алеја заслужних грађана.

Вјечна кућа “малих” Београђана

Ипак, можда још и више од ових “званичних” дијелова гробља, Ново гробље већ 130 година представља једна огроман, јединствени споменик свих оних обичних, “малих” Београђана који су у протеклим деценијама живјели на овим просторима. А они нису заслужили заборав.

Зато, оставите страх код куће и крените у обилазак београдског “музеја на отвореном”. Нека то буде прва страна ваше личне велике енциклопедије српске историје и културе.