НОВОСТИ

Тајна скривена у пјесми “Не ломите ми багрење”: Сви мисле да је о Косову, али њено значење је дубље |

ПЕТ ЗАБЛУДА О СРПСКИМ ПИСЦИМА Иво Андрић није добио Нобела за роман “На Дрини ћуприја”, Бранко Ћопић нема мост у Београду, њега је убила прејака ријеч… |

ЖИВИ БАЧЕНИ У ЈАМУ Усташе покољем угасиле 54 српске породице |

КНЕЗ КОЈИ ЈЕ БИО СЛИКА И ПРИЛИКА ВЕЛИКОГ ВОЖДА Имао више од 40 двобоја, али је од њега и метак бјежао! |

Фреску Плавог анђела чија надземаљска љепота засењује све, опјевао је Бранко Миљковић |

Постоје ли заиста чини и уроци: Текст једног свештеника разјашњава да ли у њих треба вјеровати и који је став православне цркве |

МОЖДА СУ ПУНИ ЗЛАТА: У лагумима испод овог града налази се благо проклете Јерине? |

ЈОВАН ДУЧИЋ О РОДОЉУБЉУ И ПРАВДИ: Неправда раздваја људе |

ОВАКО ЈЕ ВОЛИО БРАНКО ЋОПИЋ: 19 година забрањене љубави стало је у 56 писама, неколико разгледница и кратких сусрета |

ЈЕДИНА САЧУВАНА – КРУНА КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ: Тајна је у топу од ког је изливена |

СРПKИЊА KОЈА ЈЕ НАПИСАЛА ДРЖАВНУ ХИМНУ АУСТРИЈЕ: Постојале су поштанске маркице са њеним ликом

31/01/2022

Прошло је више од осам деценија од смрти пјесникиње, која је 1947. године побиједила у избору за службену пјесму Аустрије.

Паула фон Прерадовић

 

Државну химну Републике Аустрије „Земља планина, земља ријека” (Ланд дер Берге, Ланд ам Строме) написала је Паула фон Прерадовић пјесникиња српског поријекла. Ова званична пјесма у употреби је од завршетка Другог свјетског рата. Паула фон Прерадовић рођена је у Бечу 12.10.1887., а умрла је 25.05.1951. године.

На такмичењу је учествовало 1.800 људи. Ријечи њене пјесме и музика Волфганга Амадеуса Моцарта из 1791. године, потврђене су као аустријска химна. У појединим књигама може се наћи текст према којем је њен син Фриц Молден написао сатиричну верзију пјесме, након што је сазнао да је побиједила, како би забавио породицу.

Паула, иако рођена у Бечу, дјетињство и дио младости, у периоду између 1889. до 1913. године провела у Пули. У то вријеме тај хрватски град припадао је Аустроугарској. Паулин отац, Душан Прерадовић, био је потомак православих Срба Прерадовића, који су се у 14. вијеку преселили у Бачку (Војводина). Ово пресељење било прије велике Сеобе Срба, а настанили су се у селу Леђен, данас познат као Риђица, између Баје и Сомбора.

Према подацима, наводно је, старјешина лозе Прерадовића био свештеник Српске православне цркве. Списи кажу и да је један дио породице добио угарско племство. Пјесникиња је имала два брата и двије сестре. Прије него што се удала живјела је и у Kопенхагену, одакле се вратила у родни Беч.

Удала се 1916. године за новинара Ернеста Молдена, који је током рата постао главни уредник једних новина, а пошто су пружали отпор против нацизма био је и у затвору. Паула и Ернест су имали двоје дјеце, Фрица и Ота Молдена. Фрица је био новинар и издавач, а Ото банкар. Након што се удала пјесникиња је користила дјевојачко име и презиме Паула фон Прерадовић. Република Аустрија је објавила поштанску марку 1996. године са њеним ликом.

Паула фон Прерадовић је објавила три збирке песама на њемачком:

Dalmatinische Sonette, 1933.

Lob Gottes im Gebirge, 1936.

Ritter, Tod und Teufel, 1946.

И четири романа на њемачком:

Pave und Pero, 1940. (Glavne ličnosti Pero – Petar Preradović i njegova žena Paula – Pave)

Die Versuchung des Columba, 1951.

Königslegende, 1950.

Wiener Chronik1945, dnevnik objavljen 1995.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести