Политички аналитичар и стручњак за безбједност Џевад Галијашевић сматра да је крах неумских, неумних преговора оголио политичку суштину БиХ, те да су Хрвати на потезу, што може битно одредити судбину и опстанак БиХ, јер проблеми настају и ескалирају у Сарајеву.

Џевад Галијашевић

– Политичке и вјерске елите у Сарајеву, невладине организације и средства информисања, националисти, исламисти, муџахедини, вехабије и терористи „сеире“ над политичким лешом такве државе, глумећи да је она ту „само је мало у кризи“, док у стварности управо они представљају колективне убице домовине, у чије обнављање се узалуд заклињу – изјавио је Галијешевић Срни.

Он је навео да је због осјећаја националне угрожености настало и фукционише јединствено политичко савезништво лидера ХДЗ-а БиХ Драгана Човића са лидером СНСД-а Милорадом Додиком.

Наравно, додао је, да то партнерство јесте амбивалентно и да његов терет осјећају оба лидера због сложених и тешких међунационалних односа Срба и Хрвата ван БиХ, практично националних матица у Србији и Хрватској, који још увијек манифестују висок степен нетолеранције.

Он је напоменуо да је политичко савезништво Срба и Хрвата у БиХ поставило озбиљне дилеме пред европско лидерство, а предсједника Хрватске Зорана Милановића укључило у ове процесе, као несумњиву подршку оправданим, политичким захтијевима српског народа и Додика.

– „Додик није проблем – проблем је у Сарајеву“, више пута је нагласио хрватски предсједник, уочавајући да БиХ неумитно страда под теретом исламизма – подсјетио је Галијашевић.

Он је оцијенио да се ранија забринутост за БиХ у Хрватској и на западу претворила у страх од тихог одласка са културне и историјске позорнице, најмањег и политички најслабијег, некад државотворног народа Хрвата.

– Тешку, историјску и политичку битку за уставну равноправност која се водила на дуже стазе Хрвати губе – упозорио је Галијашевић.

Галијашевић је указао да су сви покушаји да се стекне право гарантовано Уставом и Дејтонским споразумом, да бира своје представнике, у Сарајеву тумачени као напори за стварање трећег ентитета и план нове федерализације државе.

– Човић је због тога био хапшен да би се сломио отпор његове странке, пројекту радикалне и брзе исламизације Федерације БиХ, са намјером настављања тог процеса и на тлу Републике Српске, односно цијеле БиХ – нагласио је Галијашевић.

Подсјетио је да је генеза уништења Хрвата у БиХ била дуга, пуна страдања и отпора који је тај народ пружао, те навео да је у току рата, али и кад је Дејтонски споразум примјењен, уочено да се уставни статус Хрвата у БиХ слаби на рачун потпуног уништења Срба у Хрватској.

Према његовим ријечима, у првим данима мира бивши муџахедини и исламисти су терористичким акцијама, убиствима и злочинима, паљевином кућа и цркава, са знањем западних држава, кренули и против Хрвата.

– Почело је терористичким нападом у Мостару, настављено бомбашким у Завидовићима, убиствима, услиједила су убиства хрватских повратника у средњој Босни, па убиство Јозе Леутара, подметање експлозива при папиној посјети Сарајеву, бацање експлозивне направе на управну зграду Шума Херцег-Босне, убиство четверочлане породице Анђелић код Коњица на Божић – подсјетио је Галијашевић.

Настављено је, наводи, нападом на фабрику у Хаџићима која је у власништву Хрвата из БиХ, убиством и рањавањем у трговинском ланцу „ФИС“ Витез који је у власништву Хрвата, те напад на посланике у Зеници из реда ХДЗ-а“.

Он је оцијенио да је ХДЗ БиХ са Човићем на челу умјереном политиком покушавао промијенити то стање и обезбједити подршку Њемачке, а тиме и Хрватске, те указао и да је за то вријеме број Хрвата у БиХ преполовљен.