12. јула 1992. године, на Петровдан у Залазју 20 људи је спаљено у три објекта. Многи од убијених, али и рањених, чак и живих, неповријеђених људи спаљени су у кућама у којима су живјели.

Или у Подравању, гдје су људи печени на ражњу (на основу пронађених тијела није се могло закључити да ли су жртве већ биле мртве или су мучене док су још биле живе), пише у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.

Људи су спаљени у својим кућама у многим селима: Бљечева, Крњићи, Ратковићи, Јежестица.

Десетине породичних кућа изгорјеле су у пламену заједно са својим становницима, пише у Меморандуму.

Многе од убијених особа које су размијењене или извучене на друге начине са мјеста смрти имале су трагове опекотина, угљенисане дијелове тијела, пресјечена грла, разбијене лобање, поломљене руке и ноге у неколико случајева, одсјечене главе. Неријетко су чак и мртви масакрирани.

Веома велики број жртава убијен је на изразито перфидне начине из засједа и појединачним пуцњевима (снајпери). Возила и пролазници су заустављани не само на локалним и регионалним путевима него и на њивама, у пољима, шумским стазама… Гдје год су се људи кретали.

Није могуће ни замислити број масакрираних људи, спаљених, оних којима је пресјечено грло или су убијени на друге начине у затворима у подручјима под контролом муслимана. Истина о судбини затворених и приведених Срба мораће да сачека боља времена. Може се очекивати да ће, када такво вријеме дође, документација коју ми посједујемо морати да прође радикалне измјене и да ће коначан број настрадалих и жртава дочарати још трагичнију слику, пише у Меморандуму из 1993. године.

На основу прелиминарног увида у масакре који су почињени над цивилном популацијом или затвореницима или притвореницима, могу се дати први закључци и резултати истраге.

Жртве су убијане мучењем или масакрирањем, о чему ексклузивно свједоче аутентична документација или свједоци.

Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.

Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.

Извор: СРНА