Српска православна црква данас прославља Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.

Сретење Господње

Први сусрет Бога и човјека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као Свети Симеон Богоносац, слави се увијек четрдесетог дана од Божића, празника Рођења Исуса Христа.

Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима.

Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до пет хиљада живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.

Сретење је као крсна слава веома честа у српском народу.

У нашем народу постоји и вјеровање да се на Сретење срећу зима и љето, дани постају дужи и вријеме топлије.

Према народном вјеровању, ако на Сретење осване сунчан дан, а медвједи, уплашени од сопствене сјенке, врате се у зимски сан, вјерује се да ће зима потрајати још шест седмица.