Планина Рудник је највиша тачка српског региона Шумадије. Име је добила по старим рудницима сребра, олова и цинка које се и данас експлоатишу.

Печат цара Лазара

На Руднику се налазио и истоимени српски средњевјековни град, који је био прилично развијен и у коме се обављао велики обим занатске производње и трговинске размјене. У том утврђењу налазила се ковница новца српског краља Драгутина (1276-1282). Јасно је да су на Руднику боравили српски владари и одатле издавали државне акте и доносили одлуке.

Године 2015. на Руднику је пронађена и матрица за печат моравског кнеза Лазара Хребељановића (1371-1389) или познатијег као Свети кнез Лазар, мученик косовски.

Матрица је направљена од легуре бакра, олова и силицијума, а на њој је угравиран грб кнеза Лазара, препознатљиви шлем са великим бивољим роговима, окружен двема палминим гранама, и ћириличним натписом на српском (штокавском) језику: „Господин Лазар кнез све српске земље“.

Матрица за печат кнеза Лазара је вјероватно била бачена током неке од турских опсада града, како би се спријечило да овај знак владарског достојанства падне у руке непријатеља.

Овај проналазак јасно указује да је у средњовјековном граду Руднику постојала владарска канцеларија, у којој су издавана документа овјеравана овим печатом.

Иначе сам простор око града Рудника, као и утврђење су били један од најважнијих трговачких и рударских центара средњовјековне Србије. Највећи и најбогатији град средњевјековне Србије је свакако био Ново Брдо али се и Рудник наметао својим положајем, богатствима и природном заштитом. Зато читав тај простор обилује остацима утврђења, цркава, насеља, гробаља и осталих многобројних трагова из српског средњег вијека, наводи портал Историја Срба.

На самом утврђењу Рудник археолози су открили велики број луксузних палата чији су зидови били осликани фрескама, град је имао мноштво православних цркава, али и римокатоличку, изграђену за потребе страних трговаца, највише Срба Дубровчана, Венецијанаца, Мађара итд. На Руднику постоје и остаци вила дипломата али и насеље рудара и остатке кућа и занатских радионица. Осим тога, пронађени су и бројни предмети за свакодневну употребу, као што су алати, наоружање, накит и други. Примјетан је и број предмета који очигледно потичу из скоро свих дијелова западне Европе, који су донијели бројни странци бавећи се или трговином или дипломатским активностима са српским владарима који су ту боравили.