Далеке 1876. године, у Москви је премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског – Словенски марш или Српско-руски марш у Бе-молу, опус 31.

Чајковски

Композиција је инспирисана догађајима из Српско-турског рата 1876. године. У том рату, велики број руских добровољаца се борио на страни Срба. Прича каже да је Николај Рубинштајн, близак пријатељ Чајковског, замолио славног композитора да напише дјело које би се извело на добротворном концерту за руске рањенике из овог рата.

Управо понијет овим патриотским мотивима Чајковски је написао по многима његово најлепше дело. У њему, композитор описује патњу Срба под турском окупацијом, злочине на Балкану, српску молбу за помоћ, као и марш руских добровољаца у помоћ Србима.

Како би упознао српску традицију, Чајковски је слушао српску народну музику, а чак три пјесме су послужиле као директна инспирација –  “Сунце јарко, не сијаш једнако“, “Праг је ово милог Срба“ и “Јер пушчани прах“ које је пронашао у збирци Корнелија Станковића “Српске народне мелодије“, штампаној у Бечу 1862. године.

На крају, славном композитору се дјело толико допало да је сам дириговао на премијерном концерту у Москви. Публици се марш много свидио. Иако је назив касније промјењен у Словенски марш, оригинални назив дела је био Српско-руски марш.