Судбина визионара је да заувијек остану ван свог времена.

Никола Тесла

Управо је такав био живот Николе Тесле, који је сањао будућност док је његов ривал Томас Едисон успјевао да искористи тренутак.

Чак и сада се Теслино име повезује са наизглед дивљим непрактичним подухватима, превише напредним, прескупим или превише елегантним за масовну производњу и потрошњу, наводи се на сајту Опенкултур.

Наравно, ова слика Тесле као усамљене, херојске, па чак и помало трагичне личности која је постала Едисонова жртва је помало романтично претјеривање. Као што је написао чак и уредник интервјуа из 1935. у сада непостојећем часопису Либерти, Тесла и Едисон су можда били ривали у „бици између наизменичне и једносмерне струје”… С друге стране, били су само супротност. Едисон је био гениј за практичне проналаске који су били одмах применљиви. Тесла, чији су изуми били далеко испред времена, изазивао је антагонизам, што је успоравао реализацију његових идеја.

У неким аспектима се може видјети зашто је Тесла „пробуђивао антагонизам“. Можда је био геније, али није био дружељубив, а неки од његових ставова, иако можда карактеристични за то вријеме, потпуно су узнемирујући.

У великом чланку у Либертију, „како је речено Џорџу Силвестеру Виреку“ (пјеснику и симпатизеру нациста који је такође интервјуисао Хитлера), сам Тесла изјављује: „Изгледа да сам увијек био испред свог времена“. Након тога је набрајао ствари за које је био у праву и самоуверено наводи карактеристике будућности како је он види.

Нико не воли свезналицу, али Тесла је одбио да прави компромисе или се додворава, иако је због тога професионално патио.

И био је у многочему у праву.

Многа од његових предвиђања из 1935. у Либертију су још предалека да би се измјерила, а нека од њих ће нам се данас чинити чудним или злочиначким, пише Опенкултур. Али неки се и даље чине увјерљивим…

Теслина предвиђања укључују слиједеће, што он уводи уз одрицање од одговорности да је „предвиђање опасно. Ниједан човек не може гледати далеко у будућност.”

* “Будизам и хришћанство… биће религија људске расе у двадесет првом вијеку.”

* “У 2100. години ће еугеника (унапређење људи генетском манипулацијом) бити универзално успостављена.” Тесла је даље коментарисао: „никоме ко није пожељан родитељ не би требало дозволити да оставља потомство. За вијек од сада нормалној особи неће више пасти на памет да се пари са особом еугенички неподобном него да се уда за уобичајеног криминалца”.

* “Хигијена и телесна култура биће признате гране просвјете и владе. Секретар за хигијену или тјелесну културу биће далеко важнији у кабинету предсједника Сједињених Држава који ће бити на функцији 2025. године од војног секретара. Уз личну хигијену, Тесла је „загађење“ укључио као друштвену болест којој је потребна регулација.”

* “Увјерен сам да у року од једног вијека кафа, чај и дуван више неће бити у моди. Алкохол ће се, међутим, и даље користити. То није стимуланс, већ прави еликсир живота.”

* “Биће довољно пшенице и производа од пшенице да се нахрани цио свијет, укључујћи и милионе становника Кине и Индије. (Тесла није предвидио антиглутенску манију 21. века)”

* “Много прије него што сване слиједећи вијек, систематско пошумљавање и научно управљање природним ресурсима окончаће све разорне суше, шумске пожаре и поплаве. Универзално коришћење воде и њен пренос на велике удаљености снабдјеће свако домаћинство јефтином енергијом.” Заједно са овим оптимистичним предвиђањем, Тесла је предвидео да „смањење борбе за егзистенцију треба да се развија идеалним, а не материјалним линијама.”

Тесла је предвиђао елиминацију рата, „тако што ће сваку нацију, слабу или јаку, учинити способном да се брани“, након чега би новац из ратних шкриња било преусмјерен на финансирање образовања и истраживања.

Затим описује – прилично фантастичним терминима – апарат који „пројектује честице“ и преноси енергију, омогућавајући не само револуцију у одбрамбеној технологији, већ „неслућене резултате на телевизији“.

Тесла своје врijеме дијагностикује као оно у којем „патимо од поремећености наше цивилизације јер се још нисмо потпуно прилагодили добу машина“.

Рjешење, тврди он – заједно са већином футуриста, тада и сада – „не лежи у уништавању, већ у овладавању машином“. Као примjер, Тесла описује будућност „аутомата“ који преузимају људски рад и стварање „машине која размишља“.

Мет Новак из “Смитсхониан-а” је анализирао многе Теслине тврдње, тумачећи његова предвиђања о „хигијени и телесној култури“ као преdzнак ЕПА и расправљајући о Теслином раду у роботици („Данас“, Тесла је изјавио, „робот је прихваћена чињеница“). Чланак Либертија није био први у којем је Тесла дао опсежна јавна предвиђања о вijеку који долази и даље. Тесла је 1926. дао интервју часопису “Цоллиерс” у којем је мање-више тачно предвидео паметне телефоне и бежичну телефонију и рачунарство:

“Када се бежична веза савршено примени, цијела земља ће се претворити у огроман мозак, што у ствари и јесте… Моћи ћемо да комуницирамо једни са другима тренутно, без обзира на удаљеност. Не само ово, ве- ћемо се кроз телевизију и телефонију видјети и чути савршено као да смо лицем у лице, упркос удаљености од хиљада миља; а инструменти помоћу којих ћемо то моћи да урадимо биће невјероватно једноставни у поређењу са нашим садашњим телефоном. Човјек ће моћи да их носи у џепу прслука”.

Тесла је такође направио нека чудна предвиђања о путничким летећим машинама без горива „без било каквих ограничења садашњих авиона и дирижабла“ и изнио више страшних ствари о еугеници које су га опсједнуле касно у животу.

Поред тога, Тесла је видио промиене родних односа као претечу надолазећег матријархата. То није био развој који је окарактерисао у позитивном смислу. За Теслу, феминизам би се „завршио новим сексуалним поретком, са женом као супериорном. (Као што Новак примјећује, Теслине сумње у вези са феминизмом су га учиниле херојем такозваног покрета за „мушка права”.)

Иако је у потпуности признао да жене могу и хоће да парирају мушкарцима и да их надмашују у свим областима, он је упозорио да је „њихова постепена узурпација вођства, отупити и коначно распршити женски сензибилитет, угушиће матерински инстинкт тако да брак и мајчинство постану одвратни, а људска цивилизација ће бити све ближе и ближе савршеној цивилизацији пчеле”.

Чини ми се да би се „пчелиња цивилизација“ допала еугеничару, осим што се, претпостављам, Тесла плашио да постане дрон. Иако је видио развој као неизбјежан, он ми и даље звучи као поједини актуелни политичари који тврде да друштво треба да настави да потискује и дискриминише жене за њихово добро и добро „цивилизације“. Тесла је можда аутсајдерски херој за штреберску културу, али се јежим од његових друштвених ставова. Иако сам лично увијек волио визију свијета у којем роботи обављају највећи дио посла, а ми трошимо већину свог новца на образовање. Када је у питању елиминација рата, мање сам оптимистичан у вези са зрацима честица и саосјећајнији сам са ријечима Ајвора Катлера, наводи аутор текста на сајту Опенкултур.