25/02/2022

Халијард
„Халијард“ (уже за дизање једра, како му је превод с енглеског, илити „Ваздушни мост“) било је чудо невиђено којим су се отписани савезнички ваздухопловци опет подигли у висине и утекли нацистима из окупиране Југославије. Иако је та највећа акција спасавања савезничких војника иза непријатељских линија у Другом свјетском рату обухватала и избављење с босанске територије и других дијелова Србије, ливада у Прањанима крај Горњег Милановца, коју су данима орали сељаци с воловима и сређивали четници Драже Михаиловића како би сачинили импровизовани аеродром, постала је симбол „Халијарда“.
Невероватан подвиг – избављање савезника из окупиране Србије, са четничке територије и са тог Галовића поља, које је било аеродром – одигравао се од љета 1944. до фебруара 1945, када је више од 500 углавном Американаца спасено.
Техеран кључан
У 1943. години, оној која је претходила том љету, одиграли су се крупни догађаји који ће промијенити ток историје, прије свих капитулација Италије 8. септембра и Техеранска конференција од 28. новембра до 1. децембра. Избацивањем Италије из игре, 15. корпус ваздушних снага САД од аеродрома код Фође прави највећу америчку војну базу из које су полетали авиони како би гађали циљеве у источној и јужној Европи, па и Југославији. Американци су посјели и аеродроме код Барија, Бриндизија, Лећа и Мандурија, а честа мета њихових бомбардера биле су и румунске рафинерије и нафтна поља, који су одржавале у животу нацистичку ратну машинерију. А до тамо се летјело преко територије Југославије. А та Југославија била је на столу Стаљину, Черчилу и Рузвелту у Техерану, када су и званично пригрлили партизане и ријешили да послије рата она припадне источном блоку. Дакле, Дража је био прецртан. Зато је четнички вођа спасавање Американаца видио и као сламку спаса за себе и свој покрет.
Мирис људског меса
Ричард Фелман (1921-1999), један од десеторице из бомбардера „Невер а Дулл Момент“ који су пали недалеко од Прањана, причао је како су Срби скупо платили чување Американаца. Нијемци су примјетили Американце и Михаиловићу поручили – или ћеш нам дати Амере, или ћемо запалити село са све 200 жена и дјеце у њему. Амерички војници су Дражи рекли да ће се предати како би спасли село, на шта је он рекао: – За нас слобода значи више од наших живота. Када вас пошаљемо назад у вашу базу у Италији и када се вратите да бомбардујете Нијемце, можете више учинити једном бомбом него цијела наша војска, наводи Курир.
Фелман је, на педесету годишњицу од стрељања Михаиловића, казао да је видео како село гори и осјетио мирис сагорелог меса. – Још могу да осјетим тај мирис. И 50 година касније га осјећам. Тјера ме на сузе – рекао је тада Фелман.
07/12/2025
10/11/2024