Српски хемичар Сима Лозанић (1847-1935) имао је низ функција и титула, да тешко све у једну реченицу стане. Био је први ректор Универзитета у Београде, предсједник Српске краљевске академије, министар иностраних послова, министар привреде, краљевски посланик у Лондону.

Српски хемичар Сима Лозанић (1847-1935)

Био је професор хемије на Филозофском факултету Велике школе и потом Универзитета у Београду, те министарске функције обављао је у владама Србије 1894. и 1905. године.

Изучавао је органску и агрикултурну хемију, као и минералне сировине.

Лозанић је завршио правне науке у Београду, студирао хемију код чувених Вислицениуса у Цириху и Хофмана у Берлину. Докторирао је на Универзитету у Цириху.

Био је професор Велике школе, а затим Филозофског факултета Универзитета у Београду до 1924. године.

Када је основан Универзитет у Београду 1905. године био је међу првих осам редовних професора који су бирали остали наставни кадар. Сима Лозанић је тада изабран за првог ректора овог универзитета.

Остале су забиљежене ријечи које је изговорио прилико свечаног отварања 1905:

„Наше некадашње веровање да ће се Српство ујединити не букваром већ оружјем било је кобно по нашу народну мисао. Ја верујем обрнуто – да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног нашег питања и да би оно било већ решено да смо просвету боље неговали. Верујем, стога што је просвета сила која постиже све смерове. Да нам је просвета била напреднија, све би у животу нашег народа било савршеније, па и успешније“.

Написао је, наводе српски медији, више уџбеника из разних области хемије: неорганске, органске, аналитичке хемије, као и из хемијске технологије. Били су то уџбеници на европском нивоу, а у извесним областима су и предњачили. Тако на пример, Лозанићев уџбеник из неорганске хемије је био први европски универзитетски уџбеник у коме се помиње Мендељејевљев периодни систем елемената и један од првих који садржи поглавље из термохемије.