Григориј Шчербина био је дипломата и руски конзул у Косовској Митровици.

Био је секретар конзулата у Скопљу, затим посланик на Цетињу, код краља Николе Петровића, да би 1896. године, постао руски вицеконзул у Скадру.

У јеку терора над Србима, руска дипломатија је одлучила да помогне у мјери у којој је могла. Поред тадашњих руских конзулата у Скопљу и Призрену, одлучила је да отвори и конзулат у Митровици.

За конзула је постављен 34. годишњи Шчербина. Он је у то вријеме представљао једног од најперспективнијих младих руских дипломата, који је марљиво изучавао културу и историју балканских народа, те био веома упућен у балканска питања. Говорио је арапски, татарски, јерменски, грузијски, турски, албански, бугарски и српски језик.

Присуство Шчеребине је за Србе довело до обнављања културног живота у граду, па је тако по први пут у митровачкој основној школи прослављена школска слава на Св. Саву.

С друге стране, Арбанаси су конзула кривили за реформе и отворено изражавали незадовољство о одлуци да још један руски конзул буде у покрајини. Организовали су бројне протестне скупове широм Космета, од којих је највећи био у Ђаковици, гдје је донијета одлука да се Шчербина протјера из Митровице.

Године 1903., ранио га је каплар турске војске, Ибрахим Хали са два метка, од којих је један Шчербина погодио у леђа, а други ранио војника, који се налазио у његовој пратњи, објавио је портал Кроз историју.

Из Србије је, по наредби краља Аклександра, упућен доктор Војислав Суботић. Након десет дана лежања у грозници, преминуо је од постоперативних компликација, у страшним мукама.

Посљедње ријечи конзула Шчербине биле су :

“Ја сам прва жртва у новој српској историји за ослобођење Старе Србије ”

О великом пријатељу српског народа историчар Владимир Ћоровић записао је:„Кап братске руске крви канула је у потоке српске крви, који столећима Косовом теку”.