У једном малом мјесту на истоку Украјине, које се од 2014. године налази у саставу самопроглашене Луганске Народне Републике, постоји симбол који подсјећа на блискост српског, руског и украјинског народа. У свјетлу актуелних дешавања, није лоше подсјетити на историјске везе.

Славјаносербск данас има око 9.000 становника, а у његовом центру налази се споменик са фигурама Запоршког козака који симболизује Украјину, Србина и Руса уз натпис на сва три језика: „Нема свјетлијих веза од братства“. На врху је исписан број 1753 што представља годину када су се Срби организовано доселили на те просторе.

Декретом Сената Царевине Русије од 29. маја 1753. године даје се право на слободно насељавање Србима и другим балканским народима православне вјероисповести у намјери да осигурају заштиту границе од Татара и Турака, а тамо су их дочекали украјински Козаци и Руси, подсјећа Курир.

Тако су настале Нова Сербија и Славјаносербија, као граничарска подручја, и постојале су нешто више од деценије. Манифестом царице Катарине 1762. године и Указом руске владе 1764. године укинуте су и укључене у састав нових губернија.

У богатом општинском музеју чувају се успомене о досељеним Србима, војничке карте и документа, али и копија слике Паје Јовановића „Сеоба Срба“.

Мајор Лазар Сабов је 1761. године саградио у мјесту православну дрвену цркву посвећену Светом архидакону Стефану. Храм је освештан 1762. године.

Запорошки козаци Легендарни Тарас Буљба

Асоцијација на Запорошке козаке код нас је обично Тарас Буљба, лик из историјског романа Николаја Гогоља. Није могуће повезати радњу романа са конкретним историјским догађајима. Главни јунак Тарас Буљба, стари козак, са својим синовима Андријом и Остапом, полази у борбу против пољског племства, а у одбрану православља…

Чехов писао о Степи

Славни руски писац Антон Чехов је писао о граду у свом дјелу „Степа“. А Михаил Љермонтов му је посветио пажњу у свом „Јунаку нашег доба“ – поглављу „Фаталисту“.