Прва недјеља Васкршњег поста назива се Чиста недеља или Недеља православља. Она слави побједу над иконоборцима и успомену на поновно успостављање поштовања икона које се десило 843. године, у вријеме царице Теодоре и Патријарха Методија, послије периода иконоклазма у 13. и 14 вијеку.

Празник посвећен враћању икона установљен је нешто касније, јер је још у ИX и X вијеку прва недјеља поста била посвећена старозавјетним пророцима Мојсију, Арону и Самуилу.

Успомена на њихово празновање још и данас је сачувана у српском народу, јер неки Срби славе Св. Мојсија као Крсну славу у Недјељу Православља, а неки 4. септембра. У неким Православним црквама у Недјељу Православља врши се Чин православља с литијом у којој се носе иконе.

Народни обичаји

Понегдје се ова недјеља назива и Тодорова, Теодорова, Тудорова недеља. Првих дана Чисте недјеље се не пале огњишта и жене ништа не кувају, него се једе раније спремљена храна. Првих дана мушкарци једнониче, тј. ништа не једу у току дана док се не смркне. До четвртка се не користи кашика, дјевојке не носе никакав накит, нигдје се не игра и не пјева. Увече је сва породица на окупу, а дјеца кокају кокице, што је многима једина вечера. У селима око Пчиње се каже да се не ваља јести све док не изађе звезда Караванка. На Чисти понедјељак, према обичају женска дјеца спремју и чисте кућу, а сви се купају, шишају и брију, објашњавају на порталу Православље.

Међу Црногорцима из племена Куча распрострањен је обичај да изјутра на вратима осване крст од теста за који деца говоре да га је ту оставила баба Коризма. Она се јавља у причама око Васкршњег поста и у другим мјестима, и обично са њом плаше дјеца. Она, према предању гледа која деца се не придржавају правила поста и кад неко поједе нешто мрсно, узме га и односи у неку страшну рупу.

По другој верзији, тамо гдје дејца прекрше пост, искаче баба Коризма и ставља сву дјецу у врећу и односи у пећину. Родитељи могу да откупе дјецу тек на Васкрс, и то ако донесу гомилу шарених јаја. Коризма је очигледно персонификација самог Васкршњег поста која родитељима служи да лакше објасне дјеци правила понашања у вријеме поста.

Први ко уђе у кућу на Чисти понедјељак назива се „квочка“. У Републици Српској ту особу посаде „на легало“, простру сламу поред огњишта, па је часте куваном ракијом и погачом. На Чисту сриједу (Пепељаву сриједу) је обичај да се иде у кућу која је добила принову. У неким мјестима Црне Горе вече уочи Пепељаве сриједе, мајке дјеци на челу направе мали крстић од пепела.

У јужној Србији на првопосни четвртак – Чисти четвртак, праве се посебни „колачи“ који се дају стоци на Теодорову суботу. У тај дан се уговарају свадбе које ће бити тек послије Васкрса. У планинским крајевима чобани славе овај дан као свој празник.