На сам помен цара Константина одмах помислимо на Ниш. Иако су многи историчари кроз вијекове, па можемо рећи и кроз миленијуме покушавали да оповргну чињеницу да је рођен у тадашњем Наису, а данашњем Нишу, то нису успјели.

Флавије Валерије Константин, како му је у било прво и право пуно име, поријеклом је био из Наиса (данас Ниш).

Ипак, мишљење да је рођен у Британији вјешто је оповргнуо Шепфлин у расправи „Константин Велики није био Британац“ (лат. Цонстантинус Магнус нон фуит Британнус) која се налази у његовим „Историјским и критичким студијама“ (лат. Цомментатионес хисторицае ет цритицае).

У том документу Шепфлин одбацује могућности да је рођен било гдје сем у Наису, односно Нишу.

И управо цар Константин и његова мајка царица Јелена били су Нишлије који су промијенили ток свјетске историје.

То се десило тако што је цар Константин потписао Милански едикт 313. године и тиме постао човјек који је прихватио хришћанство као званичну религију.

И Стефан Византинац и Константин Порфирогенит у својим дијелима наводе и то да је Константин рођен у Нишу, односно Несуму или Наисону, како су још Ниш звали, некада.

Занимљиво је и поријекло цара Константина. За негову мајку, каснију свету жену, царицу Јелену везане су многе приче. Може се рећи да је она од просте жене, успјела да постане светица, коју и дан данас поштују широм хришћанског свијета.

– Константин, кога је родила и одгојила врло проста мајка Јелена у граду Наису, који је касније великодушно уљепшао – записаће стари историчари и биографи, а забиљежиће Шепфлин.

Царица Јелена ће од „просте жене“ постати светица, која ће урадити много тога за хришћански свијет, подићи манастире, цркве, светиње, али ће и даровати убоге.

Дан Светих цара Константина и царице Јелене слави се 3. јуна и градска је слава града Ниша и храмовна славе цркве посвећене управо цару Константину и његовој мајци царици Јелени. Тај дан обиљежава се светој архијерејску литургијом у присуству бројног вјерног народа.

Такође, за цара Константина везује се Христов монограм, или Лабарум, војни стег, како се још назива, који се састоји од прва два грчка слова у речи Христос, слова Χ (Хи) и Ρ (Ро). И управо га је први пут га је употријебио римски цар Константин Велики. На небу је видео овај знак у облику крста и натпис „ОВИМ ПОБЈЕЂУЈ“. Тако је Константин наредио да се његовим војницима на штитове стави знак X. Исти такав знак налази се у једној нишкој некрополи, подсјећа Курир.

Милански едикт је законски акт који су донијели цареви Константин Велики и Лициније, а којим је проглашена вјерска равноправност и престанак прогона хришћана које је трајало три стотине година. Важно је напоменути да хришћанство није постало државна религија, али су хришћани могли да слободно проповједају своју вјеру.