Једно од села Моравичког округа, које припада чачанској општини и не броји ни хиљаду житеља, познато је по тајни која се преноси с кољена на кољено.

У њу многи не вјерују и не може се рећи да немају право. Али, исто тако, има и оних који вјерују да се управо у чачанском селу Остра крије благо, које је по легенди у неприступачној пећини скрио нико други до Ђурађ Бранковић, пише Телеграф.

Археолошки локалитет Градина Соколица

Иако село Остра у народу јесте познато по благу династија Немањић и Бранковић, на његовој територији се налазе и Споменик храбрости, подигнут у знак сјећања на страдале учеснике Другог свјетског рата из тог краја, као и археолошки локалитет Градина Соколица. Уз то је село познато и по мајданима камена – островачког пешчара.

Али да се вратимо на археолошки локалитет, у оквиру ког се налазе остаци тврђаве, која је давних дана била насељена, примарно због одличног положаја. Наиме, ако одлучите да посјетите ово непокретно културно добро, имаћете прилику да уживате у погледу који се пружа из некадашњег града Соколица. У давна времена је ова тврђава, како се претпоставља, коришћена за надгледање јужне Шумадије и простора Чачанске котлине.

У два наврата су вршена истраживања на овом локалитету и то 1973. и 1977. године. На основу пронађених остатака је утврђено да је подручје било насељено још у периоду бакарног доба. А највише артефаката датира из периода владавине Византије.

Према резултатима истраживања, утврђење Соколица се састојало од Горњег и Доњег града, који су били опасани јаким бедемима и оивичени са неколико кула стражара.

А сада народно предање…

Баш испод овог утврђења се налази, сада већ врло узан пролаз у пећину. Раније је тај пролаз био шири, како наводе мјештани, а данас је толики да човјек једва може да прође.

Како вели легенда, бјежећи од турске војске након пада Смедерева, српски деспот Ђурађ Бранковић и његова жена су понијели и све благо. А међу тим благом била је и круна српског цара Душана Силног. Управо испод утврђења Соколица су се скрили.

Народно предање вели да су ту живели, па чак и да у унутрашњости пећине постоји скривени град, али и да се ту данас налази круна српског цара.

Баш због тога овај простор привлачи многе радозналце, као и због много других прича које о пећини круже.

Према једној од њих, улаз у ову пећину чува огромна змија, али и сједи монах кога прати чопор вукова. Према другој, улазак у пећину ће бити дозвољен само ономе, ко ће да поврати сјај Србије из доба Немањића.

Било како било, мјештани села Остра и околине се баш и не усуђују да је посјећују. Али зато преносе са кољена на кољено причу о онима који су из похлепе ријешили да покушају да уђу у пећину. Неки су изашли живи, па погинули касније, неки су занавјек занијемили, неки су сишли са ума.

Поједини причају и да су видјели ту огромну змију, која према народном предању чува управо круну цара Душана.

Но, без обзира да ли вјерујете у народне легенде или не, нема сумње да је овај дио Србије вриједно посјетити!