Јосип Броз је 1954. године у Београду био на обиљежавању 150. годишњице Првог српског устанка и дозволио да се у цијелој земљи обиљежи тај дан.

О односу Јосипа Броза Тита према Србима нашироко се већ годинама распреда. Све је популарније тврдити да је „највећи син наших народа и народности“ заправо био „највеће зло које се икада увукло међу српски народ да би га уништило, да би му отело вјековна огњишта, да би га свело под једну шљиву“. Као и да је био неко ко је бранио да се слави слава, али и сви велики догађаји из историје Срба.

Извлаче се ту разни аргументи, почевши од тога да је Броз био аустрогарски подофицир у 25. пуку 42. дивизије и да је са својим саборцима чинио покоље над српским живљем у Подрињу, преко убистава српских интелектуалаца и домаћина по ослобођењу земље од њемачких окупатора у Другом свјетском рату, помиње се неријетко да није хтио да изда наредбу да се ослободе затвореници у усташком логору Јасеновац чиме би спасио на хиљаде недужних српских цивила, па све до „отимања Косова и Метохије“ у времену када је био доживотни предсједник СФРЈ.

С друге стране су они који на Тита и српско питање гледају сасвим другачије, негирајући све те оптужбе и одбацујући их као измишљене и злонамјерне.

Не улазећи у расправе које трају деценијама, ми ћемо овог пута само освјетлити један многима непознат детаљ забиљежен камером.

Јосип Броз је 1954. године присуствовао у Београду обиљежавању 150. годишњице Првог српског устанка. Тада је настао и прилог у којем се величају Карађорђеви устаници и у којем је наглашено „да су у читавој земљи отпочеле прославе које ће трајати током цијеле године“. Толико о забранама, наводи Курир.

Забиљежено је и да је одржан велики народни збор у близини Марићевића јаруге у Орашцу којем су присуствовали „другови Петар Стамболић, Родољуб Чолаковић, Јован Веселинов и велика маса људи из овог краја“.

Тако је записано камером и у камеру. А шта су били Титови мотиви заиста те 1954. године? Зашто је дозволио да се величају српски устаници, ако је планирао да Србе систематски уништи?